Приштина спрема нови удар: Отимање имовине Србима, док Запад окреће главу (ВИДЕО)

У још једном удару на Србе на Косову и Метохији, власт у Приштини је припремила закон о јавној имовини, који предвиђа да општине нису власници, већ само управљачи, односно корисници имовине, па су на мети, пре свега, локалне самоуправе са српском већином.

Професор Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, др Душко Челић, гостујући у емисији "Данас на РТ", подсетио је да је закон о имовини Приштина донела још у новембру 2023. године, а да је сада реч о његовим изменама и допунама.

Наш избор

Обрачун са Србима на КиМ кроз "закон о имовини": Наши су ваздух који дишете и путеви којим ходате

Он је објаснио да су већ тим законом сва природна богатства, сва инфраструктура, као и сво земљиште, и пољопривредно и шумско, које је некада било у друштвеној, односно државној својини, проглашени својином такозване "Републике Косово".

"Са становишта права, ако се о праву уопште може говорити на Косову и Метохији, реч је о конфискацији – одузимању, односно отимању без накнаде целокупне јавне својине која припада Републици Србији", истакао је професор Челић.

Професор је напоменуо да се најављеним изменама и допунама закона о имовини иде још један корак даље. Како објашњава, претходни текст закона из 2023. године ипак је омогућавао да у јавној својини буде и својина локалних заједница, односно општина у систему тзв. Косова, а то је значило да су земљиште, зграде, инфраструктура и објекти намењени образовању, здравству, спорту и културним дешавањима могли да буду у својини општина.

"Међутим, изменама и допунама овог закона и таква могућност више се не предвиђа. Предвиђено је 'подржављење' и те локалне својине", објашњава Челић.

Указао је на то да ће том мером бити погођене све општине на КиМ, али понајвише општине са српском већином, јер је у правном оквиру тзв. Косова предвиђено да општине са српском већином имају проширена овлашћења у областима здравства, образовања и локалног развоја.

"Та проширена овлашћења неће моћи да буду остварена уколико општине остану без имовине", истиче професор.

Као пример наводи да, уколико би предлог закона био усвојен, зграде вртића, школа, Универзитета у Косовској Митровици, болница и домова здравља више не би биле у својини неке од општина са српском већином, већ би биле у својини Приштине, напомиње да "онај ко има право својине има и право да уређује коришћење и располагање том имовином".

"Према томе, све ће бити у рукама Приштине, док ће проширена овлашћења српских општина остати само мртво слово на папиру", наглашава професор Челић.

Челић је истакао да је нагло погоршање ситуације на Косову и Метохији почело пре три године, што се, како каже, подударило са француско-немачким планом о путу ка нормализацији односа између "Косова" и Србије, а потом и са Охридским анексом тог споразума.

"Знамо да тај француско-немачки споразум није потписан, али је чињеница да се, захваљујући имплементационом Охридском анексу, тај споразум заправо спроводи. Тамо где се не спроводи, Приштина то чини на један унилатералан начин – једнострано, уз благонаклон став ЕУ", оцењује професор.

Према његовим речима, постоји шира сагласност унутар ЕУ да се, након тих споразума, "Косову" омогући да се понаша као суверена држава или, у најмању руку, као суверена власт.

"Да самостално може да уређује сва питања на њеној територији, па и имовинска, а Србија нема право да се меша у тако нешто", наводи професор.

Међутим, напомиње да не види да се Србија у то меша, нити да предузима неке делотворне акције, осим, како каже, вербалних саопштења.

Челић је такође оценио да Брисел на ову територију гледа као на самосталну државу, па се и реакције ЕУ своде на саопштења која су "мање или више блага или оштра".

"Приштини су практично отворена сва врата да може самостално да уређује сва питања на својој територији, што, како истиче, има директне последице по положај Срба на КиМ", нагласио је гост РТ Балкан.

Закључио је да Србима на Косову и Метохији данас није гарантовано, односно зајамчено ниједно људско право.

"Оно што је фрапантно јесте да на тако нешто ћути Запад, који има бројне мисије на КиМ, од ОЕБС-а, Савета Европе, Европске уније и ЕУЛЕКС-а. Не треба занемарити ни УНМИК, који још увек постоји на КиМ и који према Резолуцији 1244 тамо има мандат. То није мандат ћутања и посматрачке мисије, већ мандат који има и нека извршна овлашћења. Ништа од тога ми нисмо видели, уназад не само ове три године, већ још од 2008. године", истакао је професор Челић.