Између Анкаре и Вашингтона: Ко (стварно) предлаже кандидате за председника лажне државе

Самоопредељење и Демократски савез Косова постигли су договор о заједничком кандидату за председника лажне државе. Сложили су се око имена Бекима Сејдијуа, а лидери Самоопредељења и Демократског савеза Косова, Аљбин Курти и Љумир Абдиџику, то су саопштили после састанка, док је Абдиџику нагласио да састанак није био нимало лак. Ипак, могло би се рећи да се назире почетак пресецања политичког Гордијевог чвора у Приштини. Поставља се питање у чијим је рукама мач: без обзира на то што су локални "косовски" политичари истакнути у први план, мач држе велике светске силе. 

Чији је човек Беким Сејдију и да ли је "бољи" од Вокеровог кандидата? 

Беким Сејдију је рођен 1974. године. У званичној биографији се наводи да је професор на Правном факултету, бивши судија Уставног суда "Косова", као и да се бавио дипломатијом. Функцију судије Уставног суда вршио је у периоду 2015-2021. године, а потом је поднео оставку. Као судија "уставног" суда био члан већа које је разматрало уставност принципа ЗСО. Постоји и његово посебно издвојено мишљење у том предмету у којем је заузео тврђи став према ЗСО него већина судија. 

Његово име се везује за почетке рада министарства спољних послова лажне државе након што је једнострано проглашена независност тзв. Косова. Био је члан кабинета првог министра спољних послова лажне државe Скендера Хисенија. Вршио је функцију првог амбасадора тзв. Косова у Анкари (2008-2012), а потом је постао генерални конзул Приштине у Њујорку (2012-2014). 

Терор на КиМ: Власт и опозиција се такмиче ко ће јаче ударити на Србе

Познаваоци његовог лика и дела наводе да је током дипломатске службе у Анкари активно радио на обезбеђивању нових признања тзв. Косова. Током дипломатске каријере у Њујорку, наводе медији на албанском језику, био је у делегацији Приштине током састанка Хашима Тачија са тадашњим генералним секретаром УН Бан Ки-Муном. 

Када је у питању његово образовање, према званичним подацима из биографије, основне студије је завршио на Правном факултету у Приштини, мастер студије Демократије и људских права у Сарајеву, а мастер студије Међународни односи и дипломатија у Анкари и у Болоњи. Докторирао је, како се наводи, у Словенији. Добитник је разних одликовања, међу којима су Одликовање Скупштине државе Њујорк (САД), Кључ града Вустера (Масачусетс, САД) и Медаља министра спољних послова Републике Турске.

Албански аналитичари на КиМ подсећају на то да се ради о појединцу који није био активан у политици, али је током каријере радио и сарађивао са "институцијама" које су водиле Демократска партија Косова, Демократски савез Косова и касније Вјоса Османи. 

Име "председничког" кандидата који не долази из неке од политичких странака, оцењују, можда је формула за превазилажење политичке кризе. У изјави за медије Сејдију је рекао да је његова жеља да "буде у служби Косова", као и да је свестан одговорности коју носи позиција председника. 

Недавно је бивши шеф верификационе Мисије ОЕБС и режисер "масакра" у Рачку, који је послужио као повод за НАТО агресију на СР Југославију, Вилијам Вокер предложио за кандидата за председника лажне државе истакнутог албанског лобисту Фатона Бисљимија из Албанско-америчког грађанског савеза. 

"Уместо албанско-америчког кандидата који нам је потребан, добили смо овог који је 'дресиран' у Турској", гласи један од коментара на вест о заједничком кандидату Самоопредељења и ДСК. Међутим, Сејдијеву кандидатуру је подржала и организација "Албанци за Америку", али не и део странке Демократски савез Косова на чијем је челу Абдиџику. 

Када су у питању односи Анкаре и Приштине, ваљало би подсетити на то да су не тако давно потписали нови споразум о војној сарадњи у висини од 200 милиона турских лира, као и да Турска и лажна држава имају стратешки ниво сарадње, а Турска се помиње као једна од земаља која највише подржава развој тзв. КБС. Турска је међу првима признала независност лажне државе. 

Одјеци посете лажној држави: Да ли је Данијел Сервер одјавио Аљбина Куртија

Подсетимо, у лажној држави, председник се бира у скупштини, а да би био изабран, кандидату је потребно најмање 80 гласова посланика, од укупно 120, у првом кругу.

Ако их не обезбеди ни у првом ни у другом кругу, у трећем кругу му је довољно најмање 61 глас, што ће рећи проста већина. Уколико не буде изабран ни у трећем кругу, скупштина се распушта и расписују се ванредни избори. 

Функцију вршиоца дужности председника лажне државе врши Аљбуљена Хаџију, а према "уставу", она ту функцију може да обавља до 4. октобра.