У држави која слави годишњицу етничког чишћења: Саучешће им је "увреда", а усташки поклич комплимент

Није новост да тежњу Подогорице да напредује на европском путу, званични Загреб користи као средство уцене и притиска. Тако сада шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман настоји да искористи и смрт генерала и бившег комаданта Војске Републике Српске Ратка Младића у те сврхе. 

Брод па граница: Најављени преговори Загреба и Подгорице, тешке теме на столу

Хрватска, навео је Грлић-Радман, има са Црном Гором и отворена питања која нису само билатералне природе.

"Говоримо о вредносним, цивилизацијским питањима. Хрватска је била жртва агресије, желимо да видимо одштету логораша, одговор на 14 несталих, спремност да се потпише уговор о копненој граници који није дискутабилан", рекао је Грлић Радман. 

"А глорификовање Ратка Младића и његове улоге, то је увреда, велика увреда жртвама ратних злочина. Сетите се Сребренице. Нажалост, он у Хрватској није осуђен за све оне злочине које је починио. Његов злокобни дух тада се био надвио над Хрватском", казао је Грлић Радман. 

Подсетимо, Андрија Мандић изјавио је пре два дана саучешће сину преминулог генерала Ратка Младића. 

"Управо сам Дарку Младићу, у своје и у име Нове српске демократије, упутио саучешће поводом смрти његовог оца, генерала Ратка Младића", написао је Мандић на Иксу.

Тада је управо Министарство спољних и европских послова питање саучешћа  прогласио "неприхватљивим и противним вредностима на којима почива Европска унија".

Ухваћен је залет и наставаља се са старом уцењивачком праксом. Претходно је и је крајем јула објавио писмо у којем се наводи низ претњи и уцена Црној Гори, а како би била решена отворена питања две стране пре краја године, јер је то рок Подгорице да затвори преговарачка поглавља за чланство у ЕУ.

Хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман је дао себи за право да говори о "увредама за жртве ратних злочина" у контексту саучешћа сину покојног генерала Ратка Младића. Управо због своје "европске" позиције, Хрватска је добила је могућност да "лечи" друге од њиховог доживљаја њихове прошлости, док наставља да живи са демоном властите. 

Ваљало би подсетити да Хрватска сваке године прославља годишњицу од операције "Олуја" у којој је протерано више од 250.000 Срба, а убијено или нестало око две хиљаде.

Тешко је поверовати да жртве највећег етничког чишћења које се десило у Европи после другог светског рата не вређа прослава "обљетнице" "Олује", која се обавезно претвори у параду усташтва и кича широм те земље. Искуство нас је научило да европске очи жртве и злочинце гледају кроз призму националности. Стога српске жртве, гледано кроз њихову диоптрију, нису заслужиле ни извињење, а камоли правду. 

У Хрватској, такође, стадионе и хале пуни контроверзни музичар Марко Перковић Томпсон, а на чијем је репертоару песма која почиње усташким покличем. Чак и када не изводи поменуту песму, публика скандира усташки поздрав. И усташки поздрав се гласно заорио у Хрватској: скандира га омладина, чуо се и у сабору, основним и средњим школама постао је и део празничне декорације...Уместо о "злокобном духу Ратка Младића" за који Грлић Радман тврди да се некада био надвио над Хрватском, ваљало би гласније говорити о злокобном духу усташтва који се све више надвија над овом суседном земљом, претећи да је потпуно обузме.