
Човић за РТ Балкан: Одлазак Синанијеве и Камберија у УН са Куртијем је скандал (ВИДЕО)
Бивши председник Координационог одбора за југ централне Србије Небојша Човић је за "Данас на РТ" истакао да је то што су градоначелница Прешева Ардита Синани и бивши градоначелник Бујановца и потпредседник српског парламента Шаип Камбери били у Уједињеним нацијама као део делегације премијера тзв. Косова Аљбина Куртија – скандал.
Он је упозорио да потезе Приштине према Албанцима са југа Србије треба веома озбиљно схватити.

На то, како указује, упућује и чињеница да су представници албанских странака из Прешева, Бујановца и Медвеђе у Приштини договорили заједнички наступ на листи "Албанска коалиција" на предстојећим изборима за Скупштину Србије заказаним за 25. октобар.
Говорећи о Куртију, Човић истиче да њему "и не преостаје ништа друго да ради осим овога што чини", указавши да треба да се запитамо шта Срби могу да очекују када и Албанци који живе на простору Косова и Метохије заправо немају перспективу.
"Тамо је сиромаштво, преживљавање. То је територија која је најсиромашнија, чак су сиромашнији и од Молдавије. То је територија на којој имате просечну зараду испод 500 евра па и мање, јер многи раде на црно. То је територија где је просечна пензија 120 евра, територија у којој је за последњих пет година око 300.000 људи отишло у ЕУ, плус они који су отишли у Америку, Аустралију, Канаду, а преко 73 одсто је млађе од 34 године. Имате висок степен незапослености – 30 одсто. Имате још трећину становништва које је такође врло младо, али неће ништа да уче и неће ништа да раде. И имате пад наталитета који је код њих био демографска експлозија после Другог светског рата, када је свака Албанка рађала седам и више деце. Сада су се свели на једно и по дете по Албанки", наводи Човић.
Човић сматра да је, имајући у виду овакво стање на КиМ током шест година Куртијеве власти, питање шта му у таквим околностима преостаје.
"Да врши насиље над Србима, да их хапси, да их проглашава ратним злочинцима и да тако мобилише своје бирачко тело", наглашава Човић.
Он се осврнуо и на одлазак Ардите Синани и Шаипа Камберија у Уједињене нације, нагласивши да их је по повратку требало питати ко је одобрио њихов одлазак у УН и кога су тамо заступали.
"Требало их је питати кад су се вратили, прво ко је одобрио, кога су тамо заступали – своје грађане или политичке циљеве Приштине, и шта је њима Курти", истиче Човић.
Напомиње да потезе које Курти повлачи треба веома озбиљно схватити, и да је Курти за њихов одлазак у УН претходно направио припрему.
"И 26. августа су имали састанак у Приштини. Албанци из Прешева, Бујановца, Медвеђе и плус Нови Пазар, што је један додатни елемент", истиче Човић и додаје да су након тога одржали разговоре и 15. септембра.
Човић је напоменуо да се Куртијева делегација у УН састала и са "једним нашим пријатељем, Ердоганом".
Објашњава да је Куртијева политичка поставка да направи аналогију између простора КиМ и простора централне Србије.
"Какав статус имају Албанци у централној Србији, да такав статус имају Срби на простору КиМ", каже Човић, додајући да је то, проблематична теза када се погледа какав статус имају Срби на КиМ.
"И да вратимо било би: куку-леле, госпођа Фон дер Лајен и ЕУ нама би скочили на леђа", напомиње Човић.
Посебно наглашава да Србија мора систематски да се постави према свим потезима које Курти повлачи, наводећи да су у свему томе важан елемент и новчана средства која Приштина издваја за албанске средине на југу Србије.
"Они су 2020. године уплатили 500.000 евра за прву помоћ за те општине, 21. су помогли по 100.000 евра Прешево и Бујановац за поплаве, а онда се 2022. године прави посебна буџетска линија и у тај крај убацују 2 милиона евра, па 2023. још 2 милиона, 2024. 3 милиона, 2025. и 2026. по 4 милиона евра", наводи Човић.
Подсетио је и да су 2022. године потписали меморандум о сарадњи тзв. владе Косова и Албанског националног већа у централној Србији, у оквиру којег је издвојено милион и 200.000 евра.
Наводи да су се потом Албанци "дохватили" и посвађали између себе око расподеле новца.
Човић наглашава да ове ствари морају веома озбиљно да се схвате, указујући да је Курти поставио три нивоа политике.
"Један је да Албанци из тих подручја буду што равноправнији са Албанцима на КиМ, други стварање тројних механизама за њихов положај тамо где живе и трећи елемент те политике је међународно заступање њиховог питања", наглашава Човић.



