Србија и Балкан

Марту Кос (ни)је понела песма: Брисел открио да и ноте имају територијалне претензије

Порука је јасна: усташки поздрав отпеван у држави чланици ЕУ – ствар је "унутрашње политике", док је српска мелодија одсвирана без речи у Бриселу – дипломатски инцидент који захтева реакцију и покуду комесарке
Марту Кос (ни)је понела песма: Брисел открио да и ноте имају територијалне претензијеGetty © Anadolu / Contributor

Прави скандал у Бриселу није било инструментално извођење песме "Са Косова зора свиће", већ то што је европска комесарка за проширење, чим су је прозвали приштински политичари, истакла да је мелодија без иједне изговорене речи - неподобна политичка изјава.

У недељу увече, 15. новембра, на концерту "Мелодије јединства: Хармоније са европског раскршћа" којим је у Бриселу отворен други Форум ЕУ о проширењу, словеначки састав Марко Хатлак & Капобанда одсвирао је песму "Са Косова зора свиће", познатију по рефрену "Ој, Косово, Косово".

Песму је 1989. године, поводом 600 година од Косовске битке, написао Љубомир Љуба Манасијевић. Кључни детаљ, који је у општој галами подигнутој са тзв. Косова а која се муњевито проширила ка престоници Европске уније, већини промакао јесте: песма је изведена инструментално, без иједне отпеване речи. Али то није спречило приштинске званичнике да се, један за другим, осете увређеним због песме коју су, да све буде горе, а како истичу љубљански медији, изабрали и извели музичари из – Словеније.

Огласили су се амбасадор Приштине у Белгији Агрон Бајрами, преговарач са ЕУ Јетон Зуљфај, председница тзв. косовске скупштине Аљбуљена Хаџију, известилац Европског парламента Рихо Терас и други, а заједнички именилац је сажео управо Бајрами: "Песма износи експлицитне политичке претензије на територију Републике Косово".

Већ наредног јутра, одговарајући на питање новинара, огласила се поводом "спорне српске песме која је изазвала незадовољство у Приштини" и комесарка за проширење Марта Кос, извештава љубљанско "Дело".

"Што се тиче синоћњег концерта, изражавам жаљење што су музичари изабрали ту песму. Она дотиче осетљиве теме, посебно с обзиром на болну историју и различита искуства заједница на Косову, што је нешто с чиме су људи са тог подручја добро упознати. Желим да нагласим да ова песма ни на који начин не одражава став Европске комисије нити мој став о Косову и његовој прошлости", изјавила је Косова.

Нагласила је да су "незгодан избор песме 'Са Косова зора свиће', која је за Приштину неприхватљива, начинили музичари из Словеније". Уз то је додала да је Европска комисија "свесна жртава које су људи на том подручју поднели у прошлости" и да помирење не значи заборав: "Не тражимо да се забораве разлике, већ градимо Европу у којој разлике неће бити разлог да се омета будућност".

"Јасно је да не можемо да променимо нашу заједничку прошлост, али можемо да изаберемо нашу заједничку будућност", закључила је Косова. Тако је словеначка комесарка у истом даху таргетирала и прошлост, и будућност – ону коју диктира Приштина.

"Дело" истиче да песма, која је у Србији нарочито популарна још од 2008, после проглашења независности јужне српске покрајине, опева Грачаницу, српске витезове, а поврх свега један од стихова гласи "Не дамо те, Косово". И то је песма која је на синоћњој приредби требало да представља – (тзв.) Косово, згранут је љубљански дневник. И наглашава да није чудо што је сам избор такве песме, иако изведен у инструменталној верзији, изазвао згражавање представника Приштине.

Прави скандал у Бриселу, међутим, није била мелодија, већ реакција на њу. Висока функционерка Европске уније огласила се тек када су је јавно прозвали албански политичари, прихватајући њихову тезу да су ноте – рефлексија територијалних претензија. И то ноте песме настале готово две деценије уочи једностраног проглашења независност српске покрајине 2008, коју Србија не признаје.

Ако је сада чак и мелодија из 1989. оквалификована и прокажена као неподобна "политичка изјава", шта је следеће? Хоће ли Србија на путу ка ЕУ прво морати да се одрекне својих песама о Косову, затим Видовдана, Грачанице и Газиместана, а на крају – можда као круна "нормализације" – и да формално призна Косово као државу?

Огорчена Марта Кос је уз то сву одговорност за "немио инцидент" пребацила на музичаре пореклом из њене родне груде. А бенд из Словеније, познат по споју етно-музике, танга и џеза, заиста није имао никакав разлог да у Бриселу свира из "националистичких" побуда. Уосталом, њихови наступи једноставно нису такви. Одсвирали су мелодију која се деценијама пева, а Грачаница коју песма помиње, налази се на Унесковој листи светске баштине као део целине "Средњовековни споменици на Косову", уписане на име Србије. Комесарка је тако пропустила јединствену прилику да покаже непристрасност коју јој функција налаже.

Уз то, тзв. држава Косово није чланица Уједињених нација, а према подацима Београда, после таласа повлачења признања, независност Приштине признаје мање од половине чланица УН. Поврх свега, унутар самог блока 27 држава ЕУ чак пет чланица – Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка – не признаје тзв. Косово као државу.

У спољној политици ЕУ и даље нема прегласавања: одлуке се доносе једногласно. Марта Кос би стога морала да заступа ставове свих 27 чланица, а не већине у којој је и њена матица Словенија која је по налогу Вашингтона признала "косовску државност" међу првима, већ почетком марта 2008.

Ни Међународни суд правде у саветодавном мишљењу из 2010. није ни једном речју утврдио да је "Косово" држава – суд је изричито навео да се тим питањем не бави. Устав Србије Косово и Метохију дефинише као саставни део Србије, Резолуција 1244 Савета безбедности УН потврђује територијални интегритет тадашње СРЈ, а и сама ЕК у својим документима уз реч *Косово ставља звездицу и фусноту да тај назив "не прејудицира ставове о статусу". Ако, дакле, ни званични Брисел не зна је ли Косово држава, како да то зна нека хармоника?

Када се томе дода да ЕУ у случајевима Украјине, Грузије, Молдавије, Кипра, Шпаније или БиХ доследно брани територијални интегритет, постаје јасно да се Марта Кос овом изјавом разоткрила као комесарка која је изузетно пристрасна. Против Србије.

Историја, додуше, познаје преседане. Царске власти у Русији гајиле су толико зазора од Сибелијусове "Финландије", такође дела без речи, да су је Финци изводили под безазленим насловима попут "Импромпту". Француски Закон о сумњивима из 1793. омогућавао је хапшење и оних који "нису учинили ништа против слободе, али нису учинили ништа ни за њу". Брисел је сада отишао корак даље: сумњива је постала мелодија која на глас није рекла ништа.
Наравно, осетљивост има и своју географију. Када је у јулу 2025. на загребачком Хиподрому, према подацима организатора, пола милиона људи уз Марка Перковића Томпсона узвикивало усташки поздрав "За дом спремни!", Европска комисија се огласила преко неименованог портпарола, килавом осудом "сваког израза фашизма" – без имена и без комесарског "жаљења". Још мање огорчености.

Томпсон је поздрав усташке државе јавно поновио прошлог децембра у загребачкој Арени, а у фебруару 2026. хрватска влада је, упркос забрани Града, сама организовала дочек рукометаша на којем је он поново наступао. Разлика између две песме није ствар нијансе - Томпсон је, како показује снимак са концерта у Осијеку 2002. који је објавио портал Индекс, певао "Јасеновац и Градишка Стара", песму која слави усташко клање Срба у логорима, да би  потом ту чињеницу час порицао, час признавао. Његова "Бојна Чавоглаве" почиње поздравом усташке НДХ, државе која је подигла концентрациони логор Јасеновац, а српским добровољцима, које назива четничком бандом, прети да ће их стићи и у Србији.

"Са Косова зора свиће" не слави ниједног злочинца и никоме не прети: она говори о зори која руди над Косовом, о Грачаници и Видовдану, о љубави према земљи предака. То осећање није претензија, већ проста чињеница. Чињеница је и да је Косово колевка српске државности и духовности, земља Пећке патријаршије, Дечана и Грачанице, да тамо и данас живи српска заједница – и да се управо зато Срби не одричу Косова и Метохије.

Комесарка Кос је тако поклекнула пред захтевима који су стигли из Приштине, погазивши осећања Срба. При чему није забележено да је ико из Комисије изразио жаљење због "осетљивих тема" и "болне историје" заједница које су страдале у Јасеновцу. Поука је јасна. Усташки поздрав отпеван у држави чланици ЕУ – ствар је "унутрашње политике". Српска мелодија одсвирана без речи у Бриселу – дипломатски је инцидент који захтева реакцију и покуду комесарке.
Можда би следећи форум о проширењу Европске уније требало одржати у потпуној тишини. Мада ни то није сигурно: неко би и у ћутању можда могао да препозна српске територијалне претензије.

image
Live