Србија и Балкан
Рокови за избор парламента и владе: Ко држи рекорд у најбрже формираном кабинету у Немањиној 11
Рекордера Мирка Марјановића у "дисциплини" најспорији избор владе, на друго место спустила је влада Ане Брнабић формирана после избора 2022. за 206 дана, док је најбрже оформљена и даље влада Зорана Ђинђића за 33 дана
Конститутивна седница новог 15. сазива Скупштине Србије требало би да се одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, док је рок за формирање Владе – 90 дана од конституисања парламента. Од увођења вишестраначја, рекорд у најбрже склопљеном кабинету у Немањиној 11, и даље држи влада Зорана Ђинђића која је састављена за 33 дана.
Дугогодишње прво место за владу која се најдуже чекала, држала је прва влада Мирка Марјановића 1998. године - формирана за 184 дана, због изузетно компликованих политичких околности и кризе легитимитета. У Марјановићевом првом мандату 1994. године министарски кабинет састављен за доста брже, за 89 дана.
Рекордера Мирка Марјановића у "дисциплини" најспорији избор владе, на друго место спустила влада Ане Брнабић формирана после избора 2022. Тадашњи избори одржани су 3. априла, а министри премијерка су заклетву положили 26. октобра, 206 дана од датума избора. Пролонгирање рока најпре за конституисање парламента, а потом и померање рокова за формирање владе уследило је због понављање гласања на једном бирачком месту у Великом Трновцу, где су грађани изашли на биралишта чак пет пута.
И на другу владу коју је водила Брнабић 2020. године чекало се 129 дана, док је у другом мандату Војислав Коштуница 2007. године кабинет формирао у периоду од 114 дана.
Потом следи и министарски сазив на челу са Александром Вучићем 2016. године, када је састављање тима трајало 109 дана. Кабинет у Немањиној 11 Ивица Дачић је 2012. године оформио за 82 дана.
Влади Мирка Цветковића 2008. године требало је 57 дана да положи заклетву, док је за пет дана краће комплетирана влада Николе Шаиновића 1993.
Први премијерски мандат Александра Вучића 2014. године отпочео је 42 дана од одржавања избора. Четири дана више него Ђинђићевој, требало је влади Драгутина Зеленовића 1991. која је формирана за 37 дана.
Најдуговечнија влада у једном мандату била је влада Мирка Цветковића, од јула 2008. до јула 2012. године, четири године и 20 дана и једна од ретких која је одслужила пун мандат. Најкраће се задржала прелазна влада Миломира Минића, од 25. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године, односно око три месеца.
Када је реч о другим земљама, Гинисов рекорд за најдужи период без владе у мирнодопском времену држи Белгија, којој је након савезних избора одржаних 13. јуна 2010. године требало чак 541 дан да званично формира нову владу.
Прву седницу новог сазива заказује председник Народне скупштине из претходног сазива, док ће њоме до избора новог првог човека парламента председавати најстарији народни посланик. После управо завршених избора, када 250 посланика седне у скупштинске клупе, почеће да теку рокови за Немањину 11.
Председник Републике предлаже мандатара за састав владе пошто обави консултације са представницима изборних листа које су освојиле мандате. Потом, кандидат за председника владе представља експозе и министре, а Народна скупштина бира Владу већином гласова од укупног броја посланика, што значи да је за њен избор потребно најмање 126 гласова.
Live
