РТ Балкан анализа: Које би камиказа-дронове Србија могла да купи

У циљу јачања своје борбене готовости, Војска Србије планира да из сектора домаће наменске индустрије купи око 200 тешких возила и оруђа, од оклопних возила "милош", преко оклопних транспортера "лазар 3", модернизованих основних борбених тенкова (претпоставка М-84 АС1/2), модернизованих самоходних хаубица 2С1(М) "гвоздика", до модернизованих вишецевних лансера ракета "Огањ" на модуларној платформи точкашу који ће бити увезани са транспортно лансирним контејнерима са ракетама "алас".

Према процени председника Вучића овај пакет наоружања би Србију требало да кошта око 300 милиона евра, са тим да је најавио и додатно улагање од око 100 милиона евра за модернизацију и проширење производних капацитета српске војне индустрије, која ће у наредном периоду морати да буде знатно ефикаснија, тачније да одговори на појачану потражњу од стране Министарства одбране и Војске Србије.

Фокус на беспилотне летелице

Током посете изложбеном штанду српске војне индустрије, председник Србије је посебну пажњу обратио на развојне пројекте ударних беспилотних летелица у домаћем развоју, где се информисао о њиховом тренутном статусу и пројекцијама, када би први модели могли да уђу у оперативно наоружање Војске Србије.

Вучић у Абу Дабију: Сви се наоружавају бесомучно

Судећи по његовим реакцијама, створио се утисак да он није претерано задовољан брзином развоја ових пројеката које тек очекује захтевна фаза тестирања и потенцијалне верификације Техничког опитног центра, што је неопходно пре започињања било какве серијске производње, и усвајања у јединице.

Такође, изнета је и бојазан да фабрике у оквиру наменске индустрије, неће моћи да одговоре потребама Војске Србије када је у питању опремање беспилотним летелицама, јер се помињу бројке од неколико хиљада јединица.

Општи је закључак да наменска индустрија има добре пројекте када је у питању разојни програм беспилотних летелица, али да њихова реализација у контексту данашње ситуације, која захтева ургентно опремање, не иде траженим темпом, где је упитна и способност за масовну производњу.

Стога је Србија принуђена да временски вакум док се не заврше пројекти домаће индустрије и оспособе капацитети за масовну производњу, попуни набавком беспилотних средстава од произвођача из иностранства.

Међу прилично великом конкуренцијом која је приказана са сајму Идекс, избор је пао на домаћина УАЕ са којим Република Србија последњих година има веома развијене билатералне односе. Председник Републике Србије је најавио да ћемо у року од 48 сати потписати први уговор са УАЕ о куповини њихових дронова "самоубица", који ће веома брзо стићи у Србију.

"То су дронови самоубице и биће на територији Србије, а и ми се надамо да већ у наредних пет или шест месеци моћи да имамо прве српске дронове самоубице у Војсци Србије", рекао је Вучић новинарима у Абу Дабију.

Шта би Србија могла да набави из УАЕ

Конкретни модели камиказа-дронова које ће Србија набавити од УАЕ нису познати, али се претпоставља да се ради о програму који је на Међународном сајму наоружања Идекс 2023 представио домаћи конгломерат "Еџ" (Edge) који окупља групу компанија која се баве развојем и производњом савременог наоружања и војне технике, које покривају практично све видове и родове који данас егзистирају у савременим оружаним снагама.

Група "Еџ" у свом арсеналу поседује ширу палету дронова различитих категорија, где тзв. "дронови-убице" заузимају важно место. Прву групу тактичких дронова-камиказа чини породица "хантер" (Hunter) којe се међусобно разликују по димензијама, ефективном домету и количини убојног терета који могу да носе. Произвођач тих летелица је компанија "Халкон", која је део концерна "Еџ".

Најинтересантнији модели ове серије су варијанте "хантер 2/хантер 2С", "хантер 5" и "хантер 10" који би били добро решење за опремање Војске Србије.

Све "хантере" покрећу електрични мотори на батерије које обезбеђују високе летно-техничке карактеристике дрона у временском интервалу 30-40 минута. У зависности од варијанте, дрон је у стању да брзо достигне висину од 800-2.500 метара. Приликом бојеве употребе, летелица се лансира из специјалног контејнера (може бити преносни, или на самоходној платформи), где преко управљачког модула који ради на принципу МИТЛ (акроним од man-in-the-loop) напада земаљске циљеве у радијусу од пет до 30км. Тежина бојеве главе зависи од варијанте летелице, и креће се у распону од 1,8-10 кг.

Процена је да су ови дронови наоружани стандардним парчадно-разорним бојевим главама које се активирају на одређеној висини ради повећања ефекта убојног дејства, а габаритније верзије летелица и са кумулативним бојевим главама, које могу да се употребе у борби против непријатељске оклопне борбене технике.

Ради се о летелицама које су једноставне за употребу, и како наводи произвођач, веома прецизне и ефикасне, посебно против непријатељске живе силе у зони линије раздвајања, и ближој/тактичкој дубини фронта.

Овде је потребно издвојити варијанту тактичке летелице која носи ознаку "хантер 2С" који има способност групног напада у коме учествује више дронова. Међусобну координацију обезбеђују елементи вештачке интелигенције које поседују ове летелице, а њихови протоколи омогућавају међусобну размену информација у реалном времену. Тако се обликује форма "јата/роја" која детектовани непријатељски циљ може напасти из више праваца, успешно пробијајући одбрану.

Још интересантнију групу тзв. "дронова-убица" чини породица "шедоу" (Shadow) компаније „Адаси“, са ГПСС/оптоелектронским навођењем. Ради се о оперативно-тактичким дроновима чији ефективни домет може да достигне даљину и до 300км. Ове летелице су у односу на породицу дронова-камиказа "хaнтер" знатно веће, и у стању су да носе 2.5 до пет пута теже бојеве главе.

Покреће их турбомлазни мотор, а постоји и верзија са мотором са унутрашњим сагоревањем, који обезбеђује летелици девет сати непрекидног лета.

Овде је посебно интересантна верзија "шедоу 25" која је у стању да погоди непријатељски циљ на даљини и до 250км, са просечном брзином летења од 450 километара на час, чиме се битно скраћује време од момента лансирања, до доласка на циљ. Ове летелица је наоружана бојевом главом масе до 25кг. Поседује парчадно-разорну бојеву главу усмереног дејства која се активира на висини од 50 метара изнад циља, где се са огромним бројем фрагмената остварује његово максимално покривање.

Дронови-камиказе "шедоу 25" се могу употребити против широког спектра земаљских циљева и објеката у дубини непријатељске територије. Захваљујући ниској путањи лета, која подсећа на крстарећу ракету, "шедоу 25" је идеалан за употребу у зонама које су покривене непријатељским радарско-осматрачким капацитетима и средствима ПВО.

Укратко, овај дрон је веома употребљив за нападе на веома важне непријатељске циљеве (командна места, чворишта везе, радарско-осматрачке системе, софистицирану борбену технику и сл).

Компанија „Халкон“ је развила варијанту ове летелице с ознаком "шедоу 50-ТЈ" која има елементе вештачке интелигенције, за напад у "роју". Ефективни домет дрона је 295км и може да носи бојеву главу масе 50+ кг. Његова основна намена је изненадни напад на изузетно важне циљеве у дубини непријатељског фронта, у циљу наношења максималне штете.

Српској војсци може да буде интересантан и модел компаније „Халкон“ РВ-24 који је намењен за нападе на земаљске циљеве који су удаљени до 280км. На циљ се наводи помоћу сателита (ГПС/ГЛОНАСС)+ опционо се може инсталирати оптоелектронски блок опреме за навођење.

По габаритима спада у летелице средње класе (нешто између фамилије дронова "хантер" и "шадоу"). У стању је да носи бојеву главу тежине до осам килограма.

Ефикасан је против различитих земаљских циљева, а посебно против непријатељске живе силе која је груписана. Такође може да уништи софистицирану борбену технику непријатеља, артиљеријско-ракетна средства, његове логистичке капацитете. Економичан мотор му обезбеђује непрекидан лет у трајању од четири часа, што му омогућава да претражује терен, и усмери се на најрањивији циљ.

"Паметне" минобацачке мине

Емиратски конлгомерат "Еџ" нуди и јефтиније моделе из своје продукције, тачније високопрецизну модуларну "лутајућу" муницију која за основу има минобацачке мине. То се пре свега односи на породицу "раш" у варијантама 1М, 2М и 2Х.

Ова муниција се користи са ваздушних платформи (интеграција са стандардним борбеним авионима/хеликоптерима и ударним беспилотним летелицама) и на циљ се наводи у комбинованом режиму рада сателит/инерцијално навођење, а могућа је итерација која се наводи помоћу ласерског снопа.

Идеалан је за нападе на тачкасте циљеве у непријатељском распореду, митраљеска и снајперска гнезда, ватрене позиције са оруђима за ватрену подршку, где је посебно убојит против непријатељске живе силе.

Опремање до краја ове године

Према изјавама које су дошле са највишег нивоа, Војска Србије ће већ ове године усвојити у своје наоружање прве моделе тзв. "камиказа-дронова" што ће битно утицати на повећање њених оперативних могућности за извођење борбених дејстава како у фази напада, тако и фази одбране.

Овакав тип наоружања може непријатељу нанети значајне губитке, посебно у живој сили, и генерисати паника у његовим редовима. У зависности од набављеног пакета, могуће је листу циљева проширити и на тежа оклопна борбена средства, утврђене објекте, објекте критичне инфраструктуре који се налазе далеко иза првих линија фронта.

Посебно треба истаћи да у овом моменту не постоји ефикасна заштита од ових средства па се њихова набавка чини оправданом.

Радарско-осматрачки системи у оквиру ПВО имају проблема са њиховом детекцијом (мала одразна површина) а често су противваздухопловне ракете толико скупе у односу на беспилотне летелице, да је њихова употреба нерентабилна.

Важно је истаћи да је српска војна индустрија у координацији са приватним компанијама ушла у сферу развоја беспилотне флоте и да симултано ради на више пројеката што би у блиском временском периоду могло да створи солидну базу за опремање безбедносних снага Републике Србије домаћим софистицираним средствима, и отвори озбиљан простор за извоз, што би донело одличне економске ефекте посебно ако се узме у обзир тренутна ситуација у свету.