
Нацрт декларације самита ЕУ-Западни Балкан: Шта је супротно програму Студентске листе?

Предстојећи самит Европске уније и Западног Балкана, заказан за 25. новембар, могао би да покаже колико су далеко једни од других захтеви Брисела и спољнополитичка обећања Студентске листе, која је победила 25. октобра на парламентарним изборима у Србији.
Наиме, у нацрту декларације, у који је Радио Слободна Европа имао увид, налазе се два захтева која су у директном сукобу са програмом Студентске листе: примена споразума Београда и Приштине и усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући санкције Русији.
И док Брисел понавља да је будућност Западног Балкана у Европској унији, остаје отворено питање како ће нова власт у Београду помирити европске захтеве са обећањима датим бирачима.
Брисел тражи примену споразума, Студентска листа проверу њихове уставности

Према нацрту декларације, европски лидери поново ће затражити примену свих договора постигнутих у дијалогу Београда и Приштине, уз упозорење да изостанак нормализације односа кочи европски пут обе стране.
"Подршка у оквиру Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан (План раста) условљена је конструктивним ангажовањем партнера, уз мерљив напредак и опипљиве резултате у нормализацији њихових односа", наводи се у документу који преноси РСЕ.
Међутим, управо ту настаје проблем. У програму Студентске листе изричито се наводи да ће се противити једнострано проглашеној независности тзв. Косова и да неће дозволити његово учлањење у међународне организације. Додатно, Студентска листа најављује да ће сви постигнути споразуми бити подвргнути процени уставности, као и да је неприхватљиво спровођење било које њихове неуставне одредбе.
У програму се најављује и процесуирање одговорних представника доскорашње власти за евентуална кривична дела у вези са закључивањем и спровођењем неуставних споразума на штету Србије.
Тако се отвара суштинско питање: шта ако нова власт утврди да су поједине одредбе споразума које Брисел захтева да се спроведу у супротности са Уставом Србије?
Европска унија, наиме, споразум из 2023. и његов охридски анекс, који Србија никада није потписала, сматра обавезујућим и њихово спровођење повезује са напретком Београда у европским интеграцијама.
Студентска листа, с друге стране, обећава да ће раније договоре преиспитати.
Санкције Русији – други камен спотицања
Ништа мањи раскорак не постоји ни када је реч о Русији. Посебан део нацрта декларације посвећен је усклађивању земаља Западног Балкана са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући спровођење санкција и спречавање њиховог заобилажења.
Европски лидери намеравају да похвале партнере који су се у потпуности ускладили са политиком Брисела, а остале да позову да следе њихов пример.
Студентска листа, међутим, у свом програму не оставља много простора за тумачење.
"Република Србија ће задржати принципијелно становиште о неувођењу рестриктивних мера према Руској Федерацији", наводи се у програму.
И не само то, Студентска листа најављује очување традиционалног партнерства са Русијом, укључујући координацију у Савету безбедности Уједињених нација у питањима која се тичу територијалног интегритета Србије.
Таква позиција, међутим, не испуњава захтев Брисела за потпуно усклађивање са европском политиком санкција.
Европска перспектива, али под којим условима?
У завршној декларацији европски лидери поновиће по ко зна који пут да је будућност Западног Балкана у Европској унији и да проширење представља геостратешку инвестицију у мир, безбедност и стабилност. Од земаља региона очекује се убрзавање реформи, поштовање европских вредности, добросуседски односи и решавање преосталих спорова.
Посебно ће бити осуђени величање ратних злочинаца, негирање геноцида и ревизионизам, уз позив на поштовање пресуда међународних и домаћих судова.
Ипак, за Србију ће најосетљивија питања остати она о којима су се Брисел и Београд спорили и претходних година: Косово и Метохија и санкције Русији. А Студентска листа сада има сопствени, јавно објављени програм, у којем су ставови о оба питања недвосмислено формулисани.
Предстојећи самит зато неће бити само прилика да ЕУ понови своје услове, већ и први озбиљан тест односа тих услова и спољнополитичких обећања нове парламентарне већине.



