Логор у Добоју, непозната прича српског страдања

Логор у Добоју, који је постојао током Првог светског рата, био је варница која је показала шта чека Европу кроз неколико деценија, поручио је Георгиј Енгелхардт, историчар и виши саветник Руског центра за науку и културу "Руски дом".

Синоћ је у "Руском дому" представљено руско издање романа "Јеванђеље по робу", аутора Данила Тешановића о страдању Срба у добојском логору, првом концентрационом логору у Европи у 20. веку.

Енгелхардт је истакао да се управо због тога, што је то остављено по страни, поново прошло кроз исто.

"Ово је велики допринос култури сећања" оценио је Енгелхардт, преноси РТРС.

На промоцији је истакнуто да су команданти и главни егзекутори из одреда шуцкора из поменутог логора касније убијали српску нејач у Јасеновцу и другим усташким логорима.

Уз промоцију књиге, уприличена је и изложба "Добојски логор - култура сећања" Центра за културу и образовање Добој.

Енгелхардт је напоменуо да је добојски логор деценијама био непознаница, те да је част и привилегија да је та "готово непозната прича" сада доступна и на руском језику.

"Ово се није десило негде у Африци већ у БиХ у Хабсбуршкој монархији у 20. веку. Тамо су затварани у страдали људи само због свог српског порекла" рекао је Енгелхардт.

У добојском логору, у једном дану, убијено је 611 српске деце

Писац романа  Данило Тешановић рекао је да је роман настао на основу породичне приче, нагласивши да су димензије страдања Срба у том логору огромне и никад сагледане, те навео податак да је само у једном дану 13. априла 1916. године убијено 611 српске деце узраста до 15 година.

Тешановић је нагласио да његов роман сведочи о томе да су главни егзекутори били муслимани, такозвани шуцкори за које је убијање, вешање и силовање српске деце, жена и нејачи било забава.

"То су биле приватне војске које су чиниле злочине над Србима. На данашњи дан потомци тих шуцкора, унуци, праунуци убили су српског свата код Старе цркве у Сарајеву. И за тај злочин нико није одговарао као ни за злочин у Добоју" рекао је Тешановић.

Директор добојског Центра за културу и образовање Лидија Жарић изјавила је да је тадашња Аустроугарска интернирала Србе из Подриња, Херцеговине, са Равне Романије настојећи да их елиминише да би створила тампон зону према Србији, а да су тадашње Добојлије немо гледале како те људе довозе као стоку.

"Према аустроугарским архивама, кроз логор је прошло 42.917 људи, међутим многи историчари тврде да нису уписивана деца и жене млађе од 17 година. Мислим да никада нећемо сазнати колико је људи заиста оставило кости у Добојском логору", рекла је Жарићева.

Она је нагласила да се никад не сме заборавити стравичан податак да је само једног априлског дана у логору убијено више од 600 српске деце.

Жарићева је указала на то да је Српска православна црква покренула активност да се мученици прогласе светим заједно са протом Трнинићем који је преминуо покушавајући да каже истину.

"У добојском логору нису страдале Добојлије. Они су само немо гледали шта се дешава, а у то време није било много Срба у Добоју. Ти људи су довођени пешице, у вагонима, колима из Подриња, Рогатице, Гацка, Невесиња" рекла је Жарићева и додала да је гласније о свему почело да се прича тек 1996. године", истакла је директорка Добојског центра за културу и образовање.

Према њеним речима, имена и број страдалих никада се неће сазнати, али се знају места из којих су довођени и у којим више нема презимена која су била честа до отварања добојског мучилишта.