Србија и Балкан

Западу се жури, притисак на Србију расте: Шта ће бити у Охриду након новог састанка Вучића и Куртија

У Охриду ће 18. марта бити одржан нови састанак Вучића и Куртија уз посредовање Европске уније
Западу се жури, притисак на Србију расте: Шта ће бити у Охриду након новог састанка Вучића и Куртија© Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

У сусрет 18. марту када ће у Охриду бити одржан нови састанак председника Србије Александра Вучића и премијера приштинских институција Аљбина Куртија уз посредовање Европске уније, научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Александар Митић изјавио је да тада свакако неће бити отклоњене нејасноће око тога о чему ће се водити даљи преговори.

Мишљења је да постоји много нејасноћа и манипулација када је у питању оно што се дешава око тзв. француско-немачког плана.

"Постоји читав низ тачака плана – да не кажем све - које су, са српског аспекта, неприхватљиве и непоправљиве како год растегљиво и либерално посматрали евентуалну мапу пута за имплементацију. Наиме, јасно је да је циљ овог споразума да се Србија одрекне Косова и Метохије и допусти да Косово у међународним водама плута ка чланствима, признањима и осталим видовима легитимитета и легализације. То што у њему не стоји експлицитно признање не умањује чињеницу да се уважава принцип реципроцитета и прихватања постојања Косова као одвојеног ентитета. То је управо оно што су и тражили Албанци, тако да ми делује помало фарсично да се неко у Приштини буни против оваквог екстремно једностраног предлога", изјавио је Митић за "Косово онлајн".

Оцењује и да је "унутаралбански" притисак координиран са западним амбасадама и у функцији стварања утиска у српском јавном мњењу да је, наводно, направљен неки уступак Београду.

"Европска унија и САД, који су у исто време и посредници у дијалогу и лобисти за легитимизацију једностраног проглашења независности Косова, у овом процесу понашају се према српском народу нетранспарентно, а према Београду и силеџијски. Претње санкцијама и ултиматуми можда наведу на неки пристанак, али дугорочно неће допринети имплементацији", наводи Митић, коментаришући тактику ЕУ "узми или остави".

Јасно је да се Западу жури и да је, у новим околностима од пре годину дана, приметно интензивирање притиска на Србију да, прихватањем споразума о "добросуседским односима" са Албанцима аминује да је "Косово" случај "суи генерис".

"То не представља ништа ново, сем што је прожето хитношћу да се вештачким роковима и претњама што пре добије подршка Београда и избије аргумент Русији да су 'двоструки аршини' неприхватљиви", указује Митић.

Поготову је, додаје, апсурдна бриселска хитност у контексту неформирања ЗСО, процеса који је, напомиње, доказ да је ЕУ апсолутно непоуздан посредник.

"Брисел 10 година глуми да не може да утиче на творевину којој је сам кумовао 2008. године и којег издржава од тада. Јасан је и циљ ове псеудо-драме у режији Запад-Курти, а то је да се вештачким дизањем тензија од питања формирања ЗСО направи мамац Београду за учешће у преговорима и имплементацији француско-немачког плана. Београд би требало да јасно и недвосмислено одбаци овакву манипулацију и да ултимативно захтева формирање ЗСО по раније договореним споразумима, без прејудицирања временских оквира, садржаја и формата даљих преговора", рекао је Митић.

Након састанка на Охриду, 23. и 24. марта заседа Европски савет, који очекује извештај о напретку у дијалогу Приштине и Београда.

Професор међународног права на Универзитету у Приштини Африм Хоти сматра да је Охрид добра шанса за Београд и Приштину, да на крају потпишу споразум.

"Верујем у то, јер посредују ЕУ и САД. Мислим да је то врло битно Србима, јер су једина држава која није увела санкције Русима. Сада је моменат да се потпише споразум", уверен је Хоти.

Димитрије Милић из организације "Нови трећи пут" сматра да су на Охриду могућа два сценарија, оптимистичан и онај лошији, а који ће се заиста и десити – зависиће од ЕУ и САД.

"У оптимистичном сценарију, сусрет би требало да донесе мало више разговора о самој имплементацији, пре свега око Заједнице српских општина. То би био бољи резултат. Оно што би био лошији резултат или лошији исход би био да стране без неких већих помака само потврде досадашње позиције", појашњава Милић.

image