Хрватска из енергетске кризе излази као победник?

Специјална војна операција Русије у Украјини открила је до које мере Европска унија зависи од руског фосилног горива, али би гасовод замишљен као југословенски ривал совјетској инфраструктури могао да помогне Хрватској да изађе као победник из европске енергетске кризе.

Како преноси “Фајненшл тајмс“, Загреб ради на удвостручавању капацитета Јадранског гасовода на два милиона тона месечно. То би могло да буде спас за ЕУ чланице Мађарску, Словачку и Словенију али и Србију и Босну и Херцеговину које имају терминале и рафинерије повезане са овим током.

Хрватска исто тако повећава своје капацитете за узвоз течног гаса са 2,9 милијарди кубних метара годишње на 6,1 милијарду, а улагање у соларну и енергију ветра могло би да јој омогући да постане извозник те енергије, сматрају аналитичари.

"Хрватска има добре шансе да постане енергетско чвориште за бројне земље централне Европе", рекао је професор геологије са Загребачког универзитета, Игор Деканић.

Хрватска је кренула са диверсификацијом својих енергетских извора давно пре специјалне војне операције у Украјини.

Земља увози нафту из Азербејџана и Казахстана, а регасификација луке Омишаљ ојачала је независност Хрватске од руског гаса који сада чини мање од једног процента укупне потрошње. Увоз течног гаса из Сједињених Држава заменио је руске залихе.

Загреб би сада могао да постане већи снабедвач гасом суседних земаља и уновчи скок цена нафте и течног гаса.

Јадрански ток, којим управља хрватска компанија "Јанаф" може да транспортује око милион тона нафте месечно. Планиране додатне инвестиције да се удвостручи капацитет покриле би потребе рафинерија у Мађарској, Словачкој и Србији, наводе из Загреба.

Србија и Мађарска су прошле седмице саопштиле да ће изградити крак гасовода "Дружба", којим се руски гас транспортује до Будимпеште и Братиславе, како би Београд многао да настави да добија јефтиније енергенте, након што, после предлога Хрватске, није изузет из новог пакета санкција и не може да добија руски гас.

"Јанаф" је, очекивано, подигао цене гаса који продаје својим суседима, рекли су листу неименовани извори, иако је сама компанија одбила то да коментарише.

Иако Хрватска планира да удвостручи своје капацитете, постоје они који мисле да ће то бити премало и прекасно.

Хрватска је већ могла да буе велики играч у региону да није десет година одлагала и смањила иградњу терминала за течни гас (ЛНГ), сматра експерт Центра за глобалну енергију, Андраш Симони.

Према његовим речима, Хрвати су закаснили, а Сједињене Државе ће брзо појачати производњу ЛНГ-а. "Нико неће чекати Хрватску“, сматра он.

Постоје и они који мисле да ће се умерен приступ Загреба да рачуна на краткорочну потражњу фосилног горива а истовремено буде фокусиран на инвестирање у зелену енергију, исплатити.

Хрватски експерти и професори наводе да Загреб ради на развоју соларне и енергије ветра и подржава бројне пројекте "чисте енергије“.

Саветник за енергију хрватског председника, Јулије Домац каже да је циљ владе да драстично повећају "зелени" капацитети Хрватске  - са 7ГВ на 160 МВ када је реч о соларној енергији и да се удвостручи тренутна енергија ветра од једног гигавата и постепено одустане од угља.

"На крају ћемо бити извозници зелене енергије“, рекао је он