Србија и Балкан
Вође знале за ликвидације: Шта све пише у оптужници против лидера тзв. ОВК (3)
На више од 30 страна оптужнице детаљно се описују убиства у илегалним притворима и логорима ОВК на више места на Косову и две локације у Албанији, а које су починили припадници тзв. Ослободилачке војске Косова
У Специјалном суду за злочине ОВК трећег дана суђења завршена су уводна излагања одбране некадашњих вођа тзв. ОВК Хашима Тачија, Реџепа Сељимија, Кадрија Весељија и Јакупа Краснићија, који се терете да су као чланови удруженог злочиначког подухвата (УЗП) подржавали и помагали злочине, а у некима и учествовали у 43 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији.
Краснићи је данас тврдио да није учествовао ни у једном убиству, мучењу и притварању.
"Савест ми је мирна, живео сам достојанственим животом, нисам починио никакво кривично дело, нисам учествовао у злочиначким радњама у било ком облику, већ сам радио на националном уједињењу", рекао је Краснићи пред хашким судијама.
Међутим, Тужилаштво у оптужници констатује да су Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи "као надређени одговорни за злочине које су починили њихови потчињени".
"Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су знали или су имали разлог да знају да ће злочини наведени у овој оптужници бити почињени или да су већ учињени од стране њихових подређених, и нису успели да предузму неопходне и разумне мере да би спречили таква злодела или казнили починиоце", наводи се у оптужници чије делове преноси "Косово онлајн".
Тужилаштво наводи да докази указују на то да су затвореници тзв. ОВК злостављани и погубљени смишљено, о чему сведочи и степен насиља и врста предмета који су коришћени за физичко злостављање, одбијање да се укаже лекарска нега упркос томе што су то тражиле жртве, друга лица затворена с њима, чланови породице, односно упркос савету лекара, као и признање припадника ОВК да су извршили убиства и друге изјаве у вези с ликвидацијама.
У прилог смишљеном злостављању и лишавању живота говоре и околности под којима су жртве одвођене и чињеница да нису отпуштане из притвора ОВК, и под којима су страдале или последњи пут виђене живе, те одбијање припадника ОВК да породицама жртава саопште где се жртве налазе.
"Све то показује да су припадници ОВК који су учествовали у наведеним радњама чињења, односно нечињења, хтели да жртве убију, или бар да им нанесу тешке повреде или осакаћење, мада су имали основа да знају да те повреде могу довести до њихове смрти", стоји у оптужници.
Испитавши пропратни материјал као целину у односу на поменута обележја, судија за претходни поступак констатује да постоји добро утемељена сумња да је над лицима која су ухапшена и затворена на наведеним местима широм Косова и северне Албаније у периоду приближно од априла 1998. до августа 1999. извршено убиство, као злочин против човечности, прецизира оптужница.
Погубљења српских војника и полицајаца у Клечки у присуству Љимаја
У Клечки, општина Липљан, наводи се у оптужници, само у једном дану, 18. априла 1999. погубљено је пет српских војника – Бојан Цветковић, Жарко Филиповић, Драгољуб Танасковић, Живота Тодоровић и Драган Вучетић. Две недеље раније, 5. априла, убијени су припадници МУП Србије Вељко Марковић, Небојша Ђуричић, Арбен Авдиљи, Имер Џафићи, Шерафедин Ајетикао и једна особа чије име није објављено.
"Припадници МУП Србије Вељко Марковић и Небојша Ђуричић нестали су 9. фебруара 1999. или око тог датума. Они су доведени на место заточеништва Клечка и држани су на тој локацији и око ње. Дана 5. априла 1999. или приближно тог датума преузели су их одређени војници ОВК и убили у близини из ватреног оружја по наређењу Фатмира Љимаја. Њихови остаци су накнадно пронађени у близини те локације", наводи се у допуњеној оптужници.
Још један део основне оптужнице описује ова дешавања: "Дана 5. априла 1999. чувари затвора у Клечки одвели су затворенике, где су их по наређењу Фатмира Љимаја и у његовом присуству и у присуству припадника ОВК, погубили, а затим и покопали."
Фатмиру Љимају, председнику Социјалдемократске иницијативе и бившем посланику у косовској скупштини, већ се судило у Хагу, али је ослобођен оптужби.
Даље се у оптужници наводи да су војнике тадашње Војске Југославије Цветковића, Филиповића, Танасковића, Тодоровића и Вучетића затворили поједини припадници ОВК око 11. априла 1999. између Суве Реке и Приштине.
"Они су доведени на место заточеништва у Клечки и држани су на тој локацији и око ње. Дана 18. априла 1999. или приближно тог датума, преузели су их одређени припадници ОВК и убили из близини из ватреног оружја или сечивима. Њихови остаци су накнадно пронађени у једној гробници у близини места заточеништва", тврди се у оптужници.
У Клечки су страдали и Албанци, а Тужилаштво овако описује последње дане Арбена Авдиљија: "Налазио се у затвору у Клечки од 21. марта 1999. до 2. априла. Један дан након што је ослобођен, поново је ухапшен и убијен недалеко од села Клечке. Припадници ОВК пуцали су у њега из калашњикова. Његови остаци никада нису пронађени."
Наводи се и да су припадници ОВК затворенике до 5. априла 1999. држали у једној кући у Клечки и тукли, а затим их "по наређењу Фатмира Љимаја одвели у правцу планина и убили из калашњикова".
Погубљења је било и 11. априла 1999. када су припадници ОВК пресрели лица чији идентитет није откривен, одвезли их до једне изгореле куће у Клечки и тамо их затворили.
"Припадници ОВК одвезли су их до оближњег поља. Убрзо пошто су одведени на то поље, зачули су се пуцњи из калашњикова", описује се у оптужници трагична судбина ових људи чији су посмртни остаци касније нађени.
Киднаповања и злочини у Ораховцу
Ликвидације су се дешавале и у Ораховцу, где је према оптужници страдало 11 особа. Убијени су Цветко Пелевић, Панта Грковић, Марко Јелић, Бобан Дедић, Хисен Краснићи и још шест неименованих особа.
Страдање Пелевића и Грковића овако је описано у оптужници: "Дана 16. јуна 1999. или приближно тог датума извесни припадници ОВК одвели су Пелевића и Грковића из њихових кућа у Ораховцу. Они су малтретирани пре него што су одведени. Поједини припадници ОВК су истог дана отели најмање три особе. Посмртни остаци Грковића касније су пронађени. Тело Цветка Пелевића никада није пронађено."
Даље се наводи да су Бобана Дедића крајем јуна 1999. аутомобилом одвезли поједини припадници ОВК изван фабрике 'Број 18' у Ораховцу.
"Последњи пут је виђен у притвору појединих припадника ОВК, а његови посмртни остаци никада нису пронађени", тврди тужилаштво.
Исту судбину доживео је и Марко Јелић којег су припадnици ОВК 9. августа 1999. одвели из куће у Ораховац док су чланови његове породице били малтретирани и у данима након што је отет. Јелић је последњи пут виђен у притвору ОВК, а његови посмртни остаци никада нису пронађени.
Другу жртву су, пише у оптужници, припадници ОВК одвели из куће коју су запалили. Касније су пронађени његови посмртни остаци.
Дана 16. јуна 1999. или приближно тог датума, наводи даље оптужница, наоружани мушкарци који су носили маске и камуфлажне униформе ОВК напала су лице чији идентитет није откривен у његовој кући у Ораховцу: "Два наоружана припадника ОВК у униформама су га затим одвела, рекавши да га воде у полицијску станицу и да ће га вратити за 15 минута. Више га никад нико није видео."
Матрица киднаповања и ликвидација је била иста и у још једном случају у Ораховцу. Како се наводи у оптужници, наоружани припадници ОВК "који су имали црне униформе и на рукаву амблем 'УЦК' са црвеним орлом" упали су у кућу Ораховчанина чији идентитет није откривен и отели га.
"Један од припадника ОВК представио се на албанском као вођа групе. Рекли су да га воде на информативни разговор и да ће га потом вратити. Посмртни остаци никада нису пронађени", пише у оптужници.
Масакр на планини Бериша
У Гњилану је, према тврдњама из оптужнице, убијено двоје људи, приближно у јулу 1999 – Мирко Јовић и Џемо Зуљић.
"Обојицу су отели припадници ОВК 12, односно 14. јула 1999. и одвели у студентски дом у Гњилану. Јовићево тело је пронађено у јуну 2000. Узрок смрти су вишеструке ране од ватреног оружја. Зуљић је отет из своје куће, а његово тело је пронађено 2002. Јовић је за живота радио у затвору, а Зуљић као полицајац у МУП", каже се у оптужници.
У Ликовцу, општина Србица, припадници ОВК лишили су живота осам лица, чији идентитет тужилаштво није открило, у периоду од априла 1998. до јануара 1999. године.
"На телима су биле су видљиве стрелне ране и знаци свирепог пребијања", наводи се у оптужници о дешавањима у Ликовцу.
У Лапушнику је убијено 10 људи албанске националности, који су, према наводима оптужнице, ликвидирани 25. или 26. јула 1998. године.
"Припадници ОВК су тридесетак затвореника из затвора у Лапушнику повели на планину Бериша. Кад су стигли у оближњу шуму, ослободили су 20 затвореника из те групе од 30 и отворили ватру из калашњикова на преосталих 10. Убијене затворенике су оставили да леже на месту где су их стрељали. Тела су ексхумирана и утврђено је да је смрт настала прострелним ранама", наводи се у оптужници.
Једно лице убијено је 12. јуна 1998, а Тужилаштво овако описује тај злочин: "Затвореник је доведен у двориште затвора у Лапушнику, где су на њега пуцали док су се у непосредној близини налазили следећи припадници ОВК. Кад је пао мрак, уклонили су тело из затвора у Лапушнику. Касније је тело виђено покрај пута, са прострелним рана у пределу грудног коша."
Ликвидације су се спроводиле и у Подујеву, где је према оптужници у априлу 1999. у селима Поток, Мајанце и Добратин убијено шест мушкараца, од којих је један био Ром.
Судија за претходни поступак констатује да пропратни материјал указује на то да су припадници ОВК лишили живота једног неидентификованог Рома, општина Подујево, крајем марта или почетком априла 1999. У то време
"Тог Рома су држали везаног усред села, где су га злостављали припадници ОВК и цивили. Погодили су га и убили по наређењу Љатифа Гашија и оставили га да лежи на месту где је покошен мецима", наводи се у оптужници.
Према доказима Тужилаштва, у Приштини су припадници ОВК лишили живота једног неидентификованог старијег Србина, у јулу или августу 1999, који је пре тога био тучен и злостављан.
