Архимандрит Михајло: Мало нас је остало у Приштини, али ипак довољно да то буде српски град

У цркви Светог Николе у Приштини, уз служење литургије којој су присуствовали расељени Срби који су град морали да напусте 1999. године, али и Срби из околних места, обележена је данас храмовна слава.

Литургију је уз саслужење свештеника Епархије рашко-призренске служио игуман манастира Свети Архангели архимандрит Михајло.

Он је у беседи поручио да, иако је мали број православних Срба остао у Приштини, ипак је довољан да он буде српско место.

"Као што се обнављамо ми људи када паднемо у грех и искушења, уз помоћ Божију за спасење наше, Бог нам да снаге. Тако је и овај храм био уништен и спаљен и мислило смо да никада неће бити живота у њему, али сведоци смо да га има, и да докле год и колико нас овде има, иако је мали број људи, православних Срба, који живе у овом граду, ипак је довољан број да буде српски град и место, и да ово буде место где се наше сестре и браћа окупљају да славе Господа, да се служи литургија", казао је архимандрит Михајло.

Како је додао, сведоци смо времена у којем живимо, и да оно што се дешава у свету утиче на све, преноси "Косово онлајн".

"Можемо ми да се чувамо, да бежимо или да седимо са стране, али сведоци смо свих страдања и свих мука. У овом времену, браћо и сестре, морамо да покажемо јесмо ли хришћани, јесмо ли на путу господњем или неком другом путу, према странпутици", додао је архимандрит Михајло.

Драган Радевић, некадашњи житељ Приштине, каже да је у том граду провео најбоље тренутке свог живота.

"У последњих неколико година долазим стално у Приштину. Овде сам живео од 1963. до 1999. године. Онај најлепши период, и знам Приштину од једне касабе око божура до модерног града када смо га напуштали, који је био огроман, ретко лепо место за живот. Никада нећу прежалити што смо морали да одемо, нећу прежалити ту Приштину која је била пуна добрих људи. Баш сам дирнут, срце ме заболи, то је тако морало да буде, вероватно", казао је Радевић.

Славица Милановић из Приштине је отишла 1999. године, а како каже, не би могла да препозна улицу у којој је некада живела.

"Сваке године долазим на празник. Приштина се много променила, много се изградило, не бих ни улицу где сам живела препознала, да ме сада неко спустио авионом. Лепо је данас бити овде, срце ми је пуно", казала је Милановић.

Осадесетосмогодишња Ружица Марковић данас је присуствовала литургији у Приштини. Како је казала, године јој не сметају да посети манастире и да данас буде у Приштини.

"Живела сам на Сунчаном брегу 40 година са супругом и двоје деце. Сада смо куд који, али не оскудевамо, снашли смо се. Ипак смо ми борбени народ, ми смо издржљиви и стрпљиви", поручила је Марковић.

Након литургије пререзан је славски колач. Овогодишњи колачар био је Миодраг Живић, који је колач за наредну годину предао Лазару Велићу.

Црква Светог Николе у Приштини налази се у старом историјском делу града на узвишеном месту некадашње Варош-махале, коју су настањивали искључиво хришћани.

У погрому 17. марта 2004. године, албански екстремисти су спалили цркву и срушили куполу. Вредан иконостас кога су веште руке дебарских мајстора урезбариле у ораховом дрвету, тада је потпуно изгорео у ватреној стихији.

У периоду 2005. до 2008. године црква је споља и изнутра рестаурирана и конзервирана, порта сређена и поново стављена у функцију.