Док Курти пуни затворе Србима: Страх, терор, неизвесност, на северу КиМ нико више није сигуран
Радош Петровић, Душан Обреновић, Милун Миленковић, Далибор Спасић, Немања Влашковић, јутрос У. В. из Лепосавића, пре тога С. Ј. и И. С, још раније Слађан Трајковић, још раније...
Пуне се полако косовски затвори косовским Србима. Аљбин Курти ишчитао је пре 17 дана у Скупштини тзв. Косова списак на коме је више од 30 имена Срба са севера КиМ за које је, без икаквих ограда, рекао да су "главни организатори нереда последњих дана". И, да се зна шта им следује.
Курти је читајући списак посебно назначио М. Ј. за кога је рекао да је један од вођа "нелегалне формације" а да је његова кућа "база за вође нелегалне структуре". Поред М. Ј. на Куртијевом списку нашли су се и Срби А. Ф, Н. А, М. Ж, Д. К, Ј. Л, Н. Р, браћа С. и Д. Н, Д. К, В. Р, Д. Ђ, М. Ђ, М. Т, М. Ј, П. М, Д. Ј, Н. Б, итд...
Вести о хапшењима Срба већ данима на северу Косова и Метохије сустижу и престижу једна другу.
"Сваки прелазак преко Јариња или Брњака за нас је стрес, ризик, огроман разлог за бригу, неизвесност за читаву породицу, а преко административних прелаза морамо због посла, због деце, због лекова, због намирница. Кад кренемо преко, нико од нас није више сигуран да ли ће се вратити, или ће га на Јарињу, на самом прелазу, код базе километар према Лешку или на неком другом месту, пресрести полиција, ухапсити. Или ће нам се то десити у граду, на улици, кад пођемо на посао, док смо у фризерском салону", каже јутрос за РТ Балкан, који минут посла најновијег хапшења у Лепосавићу, један од Срба из овог града.
На Јарињу је пре два дана ухапшен Далибор Спасић, медицински радник из Северне Митровице, дан касније у граду је приведен Немања Влашковић, јутрос У. В...
Ноћас је на излазу из Северне Митровице према Звечану, код НИС-ове пумпе поново било борбено оклопно возило и патрола косовских специјалаца.
"Сада је за нас огроман ризик и упутити се ноћу из Северне Митровице у пар километара удаљени Звечан. Специјалци заустављају људе, претресају возила, отварају гепеке", каже један од Срба из Северне Митровице.
У ноћи између петка и суботе више борбених оклопних возила косовских специјалаца било је распоређено око Северне Митровице. Град је у једном тренутку и буквално био "под опсадом" како је то у суботу на конференцији за медије оценио директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић. Патроле косовских специјалаца биле су током те ноћи и на свим излазима из Митровице, према Звечану, код НИС-ове пумпе, код насеља "Три солитера", у Бошњакој махали, на Малом Звечану, из града се није могло ни на једну страну а да се не прође поред оклопних возила и специјалаца.
По први пут у петак увече више борбених оклопних возила косовских специјалаца било је и код споменика Кнезу Лазару у строгом центру Северне Митровице.
"У петак увече, у суботу ујутру то је за медије била вест – косовски специјалци у центру Митровице. У суботу увече, у недељу ујутру и недељу увече, у понедељак ујутру, кад су се оклопна возила појавила код НИС-ове пуме, то више и није била вест. Очигледно, Курти иде на тактику 'куване жабе' да се људи полако привикавају на 'нову стварност', а она је да су нам борбена оклопна возила и специјалци под прозором и да би ми требало да се навикнемо на ту стварност", каже један од наших саговорника из Северне Митровице.
Реч коју људи у овом граду, али и у Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку, данима већ најчешће помињу јесте – страх.
"Ваљда им је то циљ – да унесу немир, страх, панику, неизвесност међу нас и у томе успевају. Нема за нас овде мира ни дању ни ноћу, ујутру кад се пробудимо, прво погледамо ко је претходне ноћи ухапшен. Кад током ноћи морамо до Звечана, до Малог Звечана, до "Три солитера", прво се добро распитамо где су патроле", наставља наш саговорник.
И сирене за узбуну постале су овде саставни део живота. Огласиле су се у децембру после хапшења Срба, огласиле су се и пре који дан после упада специјалаца у центар града и после хапшења Милуна Миленковића.
Унуци нам расту уз сирене
"Најгоре од свега јесте што то не траје пола године, годину, пет година, то овде траје две и по деценије. Деца која су рођена уз сирене, сукобе око главног моста на Ибру у Митровици данас су одрасли људи, имају своју децу, нама већ унуци расту уз сирене без икакве наде да ће се то променити. Нико овде од страха није поштеђен", каже наш саговорник који ни за живу главу није спреман да се његово име објави, јер, ко зна...
"Само погледајте шта нас је за последњих месец дана снашло – упади у зграде скупштина општина на северу, сукоби испред зграде СО Лепосавић, сирене за узбуну у Митровици, хапшења наших суграђана, оклопна возила у центру Митровице под нашим прозорима, и што је најгоре, нико не зна шта нас чека наредних дана, недеља", речи су нашег другог саговорника.
Страху овде доприносе и гласине које су свакодневне.
"Просто, боје се сви, од најмлађих до најстаријих. Тешко је деци понекад објаснити шта се дешава, зашто се чују сирене, зашто су у центру града људи са пушкама... До скора смо се шалили на тему да ће нас специјалци заустављати и претресати, легитимисати код споменика Кнезу Лазару, на главном шеталишту, сад је и то сасвим извесно. Лунета су пре који дан ухапсили у сред центра града, на 20 метара од шеталишта и споменика Кнезу", прича наш саговорник.
Посебно тешко је у мешовитим насељима око центра Северне Митровице где су патроле специјалаца дан и ноћ већ пола године.
"Кад ујутру пошаљем децу по хлеб, кад деца током дана хоће до продавнице по сладолед, бомбоне, морају да прођу поред специјалаца са пушкама... Тешко је то схватити, тешко објаснити некоме ко то није доживео. Нек људи у Београду само покушају да схвате како би њима било да кад деца изађу на улицу да се играју поред њих стоје људи са пушкама и панцирима", каже наша саговорница из насеља Брђани изнад Северне Митровице.
Почетком јуна, после сукоба испред зграде СО Звечан у граду је, на улици, тешко, готово немогуће било видети неко дете. Деца су била затворена у станове, у дворишта, ретко се ко од родитеља усуђивао да децу пошаље и до продавнице, само преко улице.
На шеталишту у Северној Митровици није никакво чудо видети дечачиће од четири или пет година како са три подигнута прста стоје према јужном, албанском делу града и узвикују "Србија, Србија"...
"Овде деца прате вести, боје се, знају шта је КФОР, шта је Еулекс, шта је Росу, шта је пушка, шта патрола, шта борбена оклопна возила. Усред сваке кризе помислимо – не може бити горе, оно се за недељу или две испостави да може, итекако. Тешко је све ово издржати, све теже. Овај страх за децу, страх за нови дан, страх шта доноси ноћ, страх за будућност, страх од сваке петарде, страх од сирене за узбуну. Је ли ово живот и какав је ово живот?", питају, понављају јутрос Срби из Северне Митровице, Звечана, Лепосавића.
