Србија и Балкан

Шта ће бити с ракијом? Преполовљен род шљиве у Чачку

Лоши временски услови кривац су за то што ће принос овог воћа бити далеко мањи од прошлогодишњег
Шта ће бити с ракијом? Преполовљен род шљиве у Чачку© Julian Stratenschulte/dpa

Чачански принос шљиве ове године ће бити далеко мањи од прошлогодишњег, а главни кривац за то су неповољни временски услови.

"Род је на нивоу од 50 одсто. Кренула је лепо шљива. Затим је кренуло лоше време када је почело опрашивање. Био је један мраз и данас имамо 50 одсто рода у односу на прошлу годину. Али имамо квалитетнију шљиву. Прошле године је био добар род, али је био лош квалитет зато што је падала киша када је требало шљива да се бере", каже за Танјуг произвођач Радомир Љујић из Мрчајеваца.

Све је теже, каже овај домаћин, наћи и радну снагу. Углавном су то радници који долазе преко омладинских задруга, па и људи у пензији који траже додатни извор прихода.

"Није лако али се сналазимо. Све је скупље па и да се шљива покупи. Практично радите на пола. Дневница кошта 4.000 динара и даје се један или два оброка, зависи како се договорите са радницима. И када радник накупи 300 килограма шљиве, а килограм је 15 динара, то је онда практично на пола", закључио је Љујић.

Из Института за воћарство у Чачку истичу да је Србија један од највећих произвођача шљиве у Европи и да се, у зависности од године, у нашој земљи произведе од 300.000 до 600.000 тона овог воћа.

Овогодишњи услови су такви да ће, како наводе, бити тешко прећи доњу границу.

"Бројни су разлози за то, а пре свега врло неповољни временски услови током читаве ове године. Од почетка године били су врло неповољни услови за воћарску производњу па самим тим и производњу шљиве. Последња зима је била неуобичајено топла. Затим смо током пролећних месеци имали позне мразеве, снег у априлу, кишни мај и јун и након тога друга половина јуна и прва половина августа у неким пределима били су прилично сушни. То су фактори који су утицали на доста слабији род шљиве него што је то уобичајено", објаснио је Танјуг Небојша Милошевић из чачанског Института за воћарство.

image