Муке по Шекспиру: Зашто мушкарци у Србији све касније постају очеви?

Скоро половина мушкараца у Србији - њих 48 одсто - старости од 30 до 39 година је без деце, док је код жена исте старосне доби тај удео 29 одсто, показали су резултати последњег пописа. 

То је, иначе, био први пут да су на питање о фертилитету - броју рођене деце, одговарали и мушкарци. Србија је била једна од ретких земаља која то питање није имала укључено у попис, а то је, кажу стручњаци, најбољи начин да се скупе комплетни подаци о рађању деце.

"Код жена отприлике знамо где је та граница, а код мушкараца нема неке биолошке границе. Али кроз теоријска искуства и оно што видимо у другим државама знамо да касни за неких десет година. Дакле, ако се највећи део жена, неких 90-95 посто, остваре као мајке до 35. године (до 40. године је то 99 посто), код мушкараца је то померено за десет година", каже за РТ Балкан демограф Владимир Никитовић. 

Истиче да су резултати добијени на попису очекивани, те да је у питању генерални образац. Упркос увреженом мишљењу да је главни разлог за одлагање одлуке о добијању деце - економски, у питању је природан процес, јер имамо одлагање рађања код самих жена. 

Хамлетова дилема

И док Никитовић за следећу годину најављује студију која ће моћи прецизније да одговори на питање зашто је то тако, један од оних који су део те статистике, Милан (32) из Љига, каже за РТ Балкан да су у његовом случају пресуђујући фактори избор партнера и каријера.

"Кад човек пређе тридесету другачије размишља о уласку у везу, има другачије захтеве. Како се повећава број година, повећава се и број 'филтера' и са мушке и са женске стране, па то постаје компликованије него у двадесетим. Такође, после тридесете, каријере које сви покушавамо да градимо почињу да буду све озбиљније и да одузимају све више времена, а социјални живот испашта, чиме се смањује шанса да упознамо неког одговарајућег", објашњава наш саговорник.

За њега је важан економски фактор, па подсећа да решавање стамбеног питања тренутно није лако, а "плате ако расту, расте и инфлација". 

"За себе можда и не морам да имам новца, али ако помислим на децу, за њих морам да направим новац", наводи Милан и додаје да је наше друштво тако оријентисано да се од мушкараца очекује да буду провајдери - они који ће за домаћинство и породицу да обезбеде сигурност.

Да ли је могуће оформити породицу тиме што ћете запоставити каријеру, а онда, ако то занемарите, да ли ћете имати средстава за ту породицу? То су све повезане ствари, сумира Милан и то је баш - хамлетовски. 

"Мама хотел"

Померила се граница уласка у брак, па се самим тим померила и граница година када се добијају деца, наводи за РТ Балкан Милица Весковић Анђелковић, социолог са Филозофског факултета у Београду.

"С једне стране је индивидуалистички систем вредности – окренутост ка себи и својим задовољствима, а с друге економска и политичка нестабилност воде до тога да се граница ступања у брак помера на више, што има као последицу одлагање рађања, а тиме и слабији фертилитет", наводи наша саговорница. 

Када су у питању економске непогодности, мушкарци одлажу добијање деце јер још увек нису напредовали у каријери колико желе, нити имају стални посао - што је и последица капиталистичког система, где ретко имате уговор за стално, па су  приходи нестабилни.

Други фактор је, додаје, касно осамостаљивање из родитељске куће и започињање новог живота.

"Код нас је још увек актуелно да и мушкарци и жене дуго живе са својим родитељима јер им то више одговара - иако имају неке послове и личне приходе - да уживају у топлини родитељског дома и да им је све доступно. Лепо је живети у институцији 'Мама хотел', где има ко да им опере, очисти, да имају свеж оброк", оцењује Весковић Анђелковић.

Дистанца између партнера

Постоји још један фактор који треба имати у виду, подсећа Никитовић. 

Када се погледа брачна статистика – а код нас се највећи број деце и даље рађа у брачној заједици – види се да постоји разлика између супружника, то јест да су мушкарци старији од жена као брачни партнери, што важи и за ванбрачне заједнице. 

"Сада се малтене највећи део рађања одвија после 30. године, што није био случај. Ако се вратимо на период пре 40-50 година, жене су рађале од 20-24. године, па од 25-29. године, а сад смо стигли до 30-34. године. С обзиром да постоји та дистанца између партнера, ако се жене касније укључују у репродукцију, мушкарци то природно раде још касније", закључује Никитовић.

Додаје и да тај модел фертилитета - у коме постоји разлика између мушког и женског фертилитета - није специфичан само за Србију, већ важи генерално у Источној Европи.