Сваки трећи стан нема све папире

Више од трећине прометованих некретнина у првој половини 2023. остварено је на делимично регулисаном тржишту, док су лане продате чак 21.784 некретнине које нису имале све папире и нису испуњавале све услове да буду уписане у Катастар непокретности, саопштено је недавно из Републичког геодетског завода (РГЗ).

Како су упозорили из РГЗ, "куповина на делимично регулисаном тржишту носи бројне ризике чији узрок лежи у томе да те непокретности из различитих разлога нису уписане у Катастар непокретности". На том тржишту су, како преносе надлежни, новоизграђене зграде, непокретности у изградњи и оне које нису никад коришћене, односно оне које се купују од инвеститора, пише "Блиц".

Реч је углавном о зградама које имају грађевинску дозволу, али немају употребну дозволу, односно нису уписане у катастар.

Оно што брине је податак да их је сваке године све више. Наиме, прошлогодишњи број од 21.784 некретнине које су продате иако нису испуњавале услове да буду уписане у катастар непокретности, већи је за 119 одсто у односу на 2019. годину, пре пандемије корона вируса, пише лист.

Од 7,5 милијарди евра, колико су вредели сви станови, куће и остали објекти продати током 2022, чак 2,2 милијарде су плаћене некретнине које нису имале све неопходне папире, показују подаци РГЗ.

Регулисано, делимично регулисано и нерегулисано

Како објашњавају, промет некретнина одвија се у три система тржишта непокретности - регулисаном, делимично регулисаниом и нерегулисаном.
У регулисаном све непокретности су уписане у катастар, за разлику од делимично регулисаних тржишта које је само делимично регулисано законом и уредбама, док нерегулисани систем обухвата некретнине које нису изграђене у складу са законским прописима као ни са правним оквирима који регулишу тржиште непокретности, а које нису ни уписане у катастар.

Имају грађевинску, а немају употребну дозволу

Адвокат Бане Крунић из Суботице је за портал "4 зида" објаснио из свог угла које су карактеристике сваког од ових тржишта и на шта би требало обратити посебну пажњу.

"У регулисаном тржишту све непокретности су уписане у катастар непокретности, а захтеви се решавају у законском року од пет радних дана. Овде потпадају све некретнине које имају уредно издату грађевинску дозволу, уредно уписану квадратуру, адресу, број и не постоје било какве забележбе", објашњава Крунић.

Делимично регулисано тржиште обухвата непокретности које нису уписане у катастар непокретности.

"То се најчешће дешава код станова који су откупљивани за време државних и јавних предузећа осамдесетих и деведесетих година 20. века, где најчешће недостаје тачан опис непокретности типским уговорима, опис парцеле, објекта, број стана и друго. Много већу групу чине станови у изградњи, за које инвеститори имају само грађевинску, али немају употребну дозволу и код њих није спроведен технички пријем. Највећи број трансакција делимично регулисаног тржишта непокретности одиграва се на примарном тржишту, које постављају новоизграђене непокретности у изградњи и оне које нису никад коришћене, односно купопродаје од инвеститора ", додаје он.

Многи никада не добију употребну дозволу

Ако неко купи стан у изградњи или стан који није уписан у катастар, то значи да тај објекат није добио употребну дозволу.

Адвокатица Татјана Симовић напомиње да је употребна дозвола последњи корак пре уписа непокретности у катастар. Она је, међутим, навела да може да се деси да неко има грађевинску дозволу, изгради објекат, али никад не добије употребну дозволу.

"Маса је таквих објеката, зато што инвеститори иступе из грађевинске дозволе у смислу да од поткровља или кровова направе још по неке станове или места предвиђена за локал претварају у стамбене јединице да би боље прошли или продали или све гараже претворе у стамбене просторе мимо пројекта. Наравно да никада не могу да добију употребну дозволу", рекла је Симовићева за Јуроњуз.