!["Чика Пера", српски краљ: Скромни владар који је делио добро и зло са својим народом](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2023.08/thumbnail/64dc9174df273460cc02937b.jpg)
Мистерија атентата у Марсељу: Каква је улога украјинских нациста у убиству краља Александра
![Мистерија атентата у Марсељу: Каква је улога украјинских нациста у убиству краља Александра](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2023.10/thumbnail/65200aacfcf3eb63080c2132.jpg)
Челници хрватске усташке емиграције и Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО) су у августу 1934, у римском хотелу "Континентал", одлучили да изврше атентат на југословенског краља Александра. За извршење убиства краља изабрани су припадник ВМРО Величко Керин алијас Владо Чернозимски и чланови хрватског усташког покрета: Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил.
Пиштоље за атентат је у Трсту купила фамозна "Плава дама" – Стана, супруга усташе Антуна Године, а потом је оружје пренела у Француску у обичном коферу, путујући возом са југословенским пасошем.
Убиство краља Александра догодило се 9. октобра 1934. године у Марсељу, у 16 часова и 20 минута, на самом почетку његове званичне посете Француској.
Керин је излетео из гомиле на Берзанском тргу, скочио на папучицу кола марке "делаж" и почео да махнито пуца из "маузера". Краљ је задобио две прострелне и једну устрелну рану, четири зрна су погодила генерала Жоржа, а Луј Барту је рањен у леву руку.
Краљ Александар је одмах превезен у префектуру на Ру де Ром, где је констатована смрт.
Зашто главни кривци, подстрекачи и стварни налогодавци никад нису именовани?
У метежу који је потом настао, француски жандарм Сеафан Рињо покушао је да заустави атентатора и отме му оружје. Ка Керину је појурио и полицајац Гали, који га је убио хицем из "маузера" испаљеним у груди. Потпуковник Пиоле је тада успео да пешадијским мачем зада атентатору неколико удараца, а полицајац Дебијон је из револвера погодио Керина у главу. Он је клонуо на тло, где га је светина буквално линчовала.
Генерал Жорж пребачен је у војну болницу и успешно оперисан. Из неразјашњених разлога, Барту је одбио помоћ жандарма и таксијем се одвезао до болнице "Отел Дије", на тргу Калвер, где је, због превеликог губитка крви, преминуо.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2023.10/original/65200d59dabcf7256602006b.jpg)
Несумњиво је ко су непосредни извршиоци атентата на краља Александра. Међутим, остаје нејасна стварна позадина атентата, која није расветљена на суђењу. Извесно је да је у догађај била дубоко уплетена Мусолинијева Италија, која је тесно сарађивала са усташама и имала територијалне претензије према Југославији.
Како тврди Иван Качановски са канадског Универзитета у Отави, позивајући се на предмет Мацејко из Националног архива Канаде, хрватским усташама је у организовању атентата помагала Организација украјинских националиста.
"Не знам шта је права истина о атентату", записао је принц Томислав Карађорђевић у својим мемоарима. "Много тога је остало нејасно. На пример, зашто је обустављена судска истрага, а посебно зашто главни кривци, подстрекачи и они који су атентат планирали и помогли у његовом извођењу, нису именовани", додао је принц Томислав.
У тренутку атентата краљ већ био тешко болестан
Како наводи Томислав Карађорђевић: "Мало се зна о томе да је мој отац претходно тешко оболео. Мама ми је причала да је отац имао рак и да су му лекари предвиђали још шест месеци живота. Када је убијен, патолошки налаз је потврдио да је дијагноза тачна. Био је тежак само педесет килограма када је отишао у Марсељ", додаје Томислав Карађорђевић.
Он тврди и да је краљево обезбеђење дошло до информације о припреми атентата из непосредног окружења усташког вође Анте Павелића, али је краљ одбио да стави панцирни прслук.
Сличне информације имао је и префект департмана Буш ди Рон Пјер Жуандо, који је министру иностраних послова Бартуу предложио да Александар "на француско тло ступи било где, само не у Марсељу." Када је то одбачено, префект је инсистирао да обезбеђење буде појачано, а да се краљ вози у затвореним колима.
Француска влада је одбила да примени ове мере.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2023.10/original/65200ca0c76c78c7e70a109f.jpg)
Ко је украо оружје атентатора из Војног музеја у Београду?
Два месеца након окончања суђења, Централна архива покрајине Буш ди Рон из Екс ан Прованса поклонила је Управи двора у Београду оригиналну документацију о атентату, оружје које су користили атентатори, чауре и муницију, диван на који је Александар био положен у марсељској префектури, као и аутомобил марке "делаж" у коме се тог дана возио.
Године 1936. управа двора је оружје и све остале предмете поклонила Војном музеју у Београду. "Делаж" је био у сталној поставци Војног музеја све до 1944. године.
Након ослобођења Београда од немачке окупације 1944, сви пиштољи су нестали из Војног музеја и до сада нису пронађени. Војска је после рата неко време користила аутомобил "делаж", све док није расходован.
За краљеве последње речи - "Чувајте ми Југославију" - принц Томислав сматра да је то несумњиво била "његова мисао, његова идеја водиља", али он не верује да ју је краљ изговорио пре смрти. Причу о наводно последњим краљевим речима у Југославију је донео Богољуб Јефтић који је, како подсећа принц Томислав, био у четвртом аутомобилу иза краљевог, а краљ је одмах усмрћен.
Како примећује новинар Бранко Жујовић: "Када је однос Александра Карађорђевића према личном здрављу и дужности у питању, вреди се сетити његове операције на северу Албаније, приликом повлачења српске војске. Он је са витешким презиром одбио идеју да буде евакуисан у Италију." Сложени хируршки захват обављен је тада у теренским условима, у маси која се повлачила.
"Имајући све то у виду," закључује Жујовић, "чини се да је Александру било прихватљивије да погине као војник, него да умре у постељи."