Крунисање краља Петра Првог: Повратак потомка Карађорђа на чело српске државе

Маја 1903. године у Србији догодио се сурови преврат, када је са власти збачена династија Обреновић. Избор Петра Карађорђевића за краља потврдила је Народна скупштина 15. јуна: "Желим да будем прави уставни краљ Србије", рекао је Петар Први током полагања заклетве.

Чин крунисања и миропомазања морао је да сачека 1904. годину. Разлоге зашто се на крунисање толико чекало, објашњава Небојша Дамњановић, кустос саветник у Историјском музеју Србије: "Крунисању је претходио сурови династички преврат годину дана раније, који је био изузетно компромитујући за наш народ и нашу културу."

Крунисање је обављено 21. септембра 1904, у Саборној цркви у Београду. Током саме церемоније крунисања, краљ Петар је прошао кроз Београд, путем од Двора до Саборне цркве, у пратњи синова и свите. Пред црквом су га дочекали архијереји и свештенство, који су га потом одвели до престола.

Занимљива је чињеница да је ово било прво и једино крунисање у модерној Србији. Чином крунисања владар, који је већ примио фактичку државну власт, свечано преузима симболе власти, владарске инсигније: скиптар, државни шар - кугла која симболизује планету, и плашт са посебно украшеном копчом.

Протокол церемоније преузет је од Руса.

Круна изливена од ручке Карађорђевог топа

Сви ови предмети су у посебној поворци пренети у Саборну цркву да ту преноће и буду освећени. Забележено је да су у једној кочији седели председник владе, који је држао круну, и председник Народне скупштине са шаром, а за њима, у другој кочији, министар војни држао је скиптар, а председник Државног савета плашт.

Иначе, сама круна је направљена од бронзане ручке једног топа, заплењеног од Турака, којег су користили Карађорђеви устаници. На тај начин је, додаје Дамњановић, Петар Први послао знак да баштини дело свога деде. Круна је направљена у Паризу, по нацртима Михаила Валтровића.

Занимљив је и каснији пут ове круне, која је пребродила два светска рата.

За време Првог светског рата круна је била закопана у Богословији у Призрену, јер су овим путем при повлачењу прошли краљ, влада, регент и остали званичници. Тај део је постао је бугарска окупациона зона, али круна није откривена.

За време Другог светског рата била је похрањена у манастиру Жича, уз остале краљевске инсигније, попут жезла и плашта.

Први и једини крунисани владар у модерној Србији

Петар је једини српски владар из 19. и 20. века који је уопште крунисан. "У 19. столећу, када се обнавља државност Србије, Карађорђе имао титулу врховног вожда. После њега, Милош и Михаило Обреновић су били кнезови. Са тим звањем, своју владавину је започео и Милан Обреновић, који 1882. постаје краљ, баш као и његов син Александар. Али, нико од Обреновића није крунисан", рекао је Дамњановић за "Политику".

Први крунисани спрски владар био је Стефан Првовенчани, који је крунисан 1217. године, али све круне Немањића су изгубљене током турске владавине.

Иначе, први краљ модерне Србије постаје Милан Обреновић 1878. године. "Али, ни он се није крунисао, јер му Беч то није дозволио, упркос аустрофилској политици коју је заступао", рекао је Дамњановић.

Ову круну за време своје владавине није користио ни Александар Карађорђевић, син Петра Првог. "Александар не само да се после очеве смрти 1921. није крунисао, већ нема ниједног снимка где уопште носи круну." Можда се објашњење крије у мултиконфесионалном и мултинационалном саставу нове државе, Југославије.

Занимљиво је да постоји фотографија, на којој Петар Други Карађорђевић стоји поред круне свог деде. "Али ни он није био крунисан, јер није било прилике, а ни времена за то", рекао је Дамњановић.

Најстарији филм на Балкану

О самом крунисању је снимљен документарни филм који је сачуван до данас. Његов пуни назив је "Крунисање краља Петра Првог Карађорђевића односно Крунисање краља Петра Првог Карађорђевића и Путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију". На снимцима се, између осталог, могу видети грађани у најлепшим оделима како сачекују краљеву свиту.

Овај филм је најстарији сачувани филмски документ не само у Србији, већ и на Балкану, а снимили су га Британци Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм Метершо, током септембра и октобра 1904. године.

Филм је први пут приказан у Британији, а београдска премијера филма одржана је у Краљевском српском народном позоришту, у априлу 1905. године, у присуству краља Петра, краљевске породице, чланова владе, дипломатског кора и других званица.

На листи филмске грађе коју је установљена на основу одлуке Владе Србије од изузетног значаја, овај филм се води под редним бројем један.