Србија и Балкан

Терали малолетнике на просјачење и удају у ЕУ: Криминални пипци трговаца деце у Србији

Девојке врбују преко огласа који нуде добре послове, а жртве најчешће долазе из сиромашних средина или насилног окружења
Терали малолетнике на просјачење и удају у ЕУ: Криминални пипци трговаца деце у СрбијиGetty © Lauren DeCicca/Getty Images

Криминална група која се сумњичи за приморавање деце на просјачење и продају малолетница ради удаје у земљама Европске уније, ухапшена је јуче по налогу Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Акција је спроведена у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и Еурополом, а трговци људима се "сумњиче да су употребили силу и претњу зарад стицања материјалне користи".

Христина Пискулидис из организације "Астра" посвећене искорењивању свих облика експлоатације и трговине људима, за РТ Балкан каже да у Србији званично имамо 2.000 деце која просе на улицама, али да то није ни приближно тачна бројка.

"Када су принуда на просјачење и малолетнички брак у питању, годишње у просеку имамо десетак откривених случаја. Међутим, та бројка је много већа јер је немогуће да имамо више криминалних група од кривичних дела. Проблем је што је мало идентификованих криминалаца, као и то што се просјачење у појединим случајевима посматра као део традиције ромске националне мањине, попуњавање кућног буџета који се законски третира као прекршај", наводи она.

Пискулидис објашњава да је трговина људима једна од три најпрофитабилније криминалне активности.

"После оружја и наркотика, на трговини људима се нажалост највише зарађује. Процене су да се на глобалном нивоу годишње заради 25 милијарди долара, а оно што је специфично је да се 'роба' код трафикинга не експлоатише само једном, већ се више пута обрне", примећује наша саговорница.

Каже да девојке које заврше у белом робљу најчешће долазе из сиромашних средина, из насилног окружења и слично.

"Њих врбују на различите начине, огласима којима их маме добром зарадом, добрим послом у кафићу, хотелу, у иностранству... Жртве су у незавидном положају, лако их је искористити и изманипулисати, поготово ако су млађе од 18. година. Методе којима их задржавају су принуда, застрашивање, уцена неким експлицитним видеом или фотографијом, ограничавањем кретања, стављањем у дужнички однос... ", набраја Христина Пискулидис.

Из "Астре" напомињу да је приметан пораст интерне експлоатације људи, као и да жртве најчешће завршавају на тржишту Западне Европе, а све чешће у Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији итд.

Присилни, рани или дечји бракови, према УНИЦЕФ-у, представљају дискриминацију жена и девојчица, кршење основних људских права и препрека су да у потпуности уживају у својим правима.

"У многим земљама у развоју, једна трећина девојчица ступа у брак пре навршене 18, а једна у девет ступи у брак пре навршене 15. године живота. Ако се садашњи тренд настави, 150 милиона девојчица ће ступити у брак пре навршене 18. године живота у следећих десет година, угрожавајући свој лични развој и благостање", наводи се у истраживању УНИЦЕФ-а.

Додаје се да су узроци дечјих бракова у Србији веома слични разлозима дечјих бракова широм света, пре свега Азије и Африке, где су најраспрострањенији.

"То су родно заснована дискриминација, структурна неједнакост, сиромаштво, недостатак образовања, прихваћене културолошке праксе, неадекватни институционални одговори итд.", истиче се у публикацији.

Казне које прете трговцима малолетним лицима крећу се од три до 12 година затвора, али, анализа судске праксе обелоданила је да се ова кривична дела често не класификују, односно не кажњавају тако.

"Кривична дела се у старту све чешће класификују као посредовање у вршењу проституције из чл.184 КЗ, а све ређе као кривично дело трговина људима из чл. 388 КЗ. Ово аутоматски значи ниже казне за све већи број починилаца. Изрицање казни је у висини законског минимума, за шта је доказ 2022. година, током које нису изречене казне у висини од 3-5 година, већ је у 80 одсто она била испод 3 године", наводи се на страници "Астре".

Иначе, 50 одсто жртава у случајевима трговине људима у 2022. су деца, односно девојчице.

Из МУП-а су за РТ Балкан рекли да још увек немају детаље спроведене акције, па у овом тренутку не могу да кажу колико је особа ухапшено и у којим градовима.

image