Србија и Балкан
Изборна математика: Колико је (не)стабилно бирачко тело владајућих странака (ГРАФИКА)
Иако политикологија спада у групу друштвених наука, када на ред дођу избори претвара се у математику у којој често два плус два не буду четири, већ добију неку другу вредност
Србија се спрема за нове парламентарне изборе 17. децембра, расписане три године пре редовног гласања.
У последњих 10 година пет пута се гласало за посланике, а власт је формирана око Српске напредне странке (СНС) уз Социјалистичку партију Србије (СПС) и Савез војвођанских Мађара (СВМ).
Бирачко тело ових странака није свих тих година било исто. Гласачи често од избора до избора мењају свог фаворита. Стручан назив за ову изборну колебљивост је изборна волатилност.
Постоји начин да се колебљивост израчуна, на основу Педерсеновог индекса. Међутим, ако бисмо почели да га објашњавамо, не само да би многи одустали од даљег читања текста, него би можда одустали и од изласка на изборе.
Важно је ипак напоменути да што је мања колебљивост бирача, то је већа стабилност партијског система неке државе.
Како се мењало бирачко тело последњих 10 година
СНС је на власт дошла 2012. године, а носилац листе био Томислав Николић, који је био и кандидат за председника државе. Након тога, носилац свих изборних листи је Александар Вучић.
Највећи број гласова су освојили 2020. године – скоро два милиона, док је на претходним изборима СНС забележио нешто лошији резултат.
Друга странка која је у последњих 10 година константно на власти је СПС која је на изборе ишла у коалицији са Јединственом Србијом.
СПС има стабилно бирачко тело које се броји до 440.000 гласова. Највећи изборни успех су забележили 2012. године, када су освојили скоро 567.000 гласова.
Најлошији резултат забележен је 2020. године када су имали нешто више од 334.000 гласова. Лидер Ивица Дачић је тада био министар спољних послова, али није успео да код бирача наплати труд уложен у повлачење признања "Косова".
На изборима 2022. СПС је успела да поврати чак 100.000 гласача, упркос томе што је Дачић на тим изборима учествовао са позиције председника Скупштине, која је мање видљива бирачима.
СВМ део је власти у последњих пет изборних циклуса. Број њених гласача варира од 60.000 до преко 70.000 гласова. Најбољи резултат забележила је 2014. године од преко 75.000. Њен досадашњи лидер Иштван Пастор био је препознатљиво лице странке, а на новим изборима представљаће је Балинт Пастор.
Гласање на Косову и Метохији
Колико се становника иселило из јужне српске покрајине говоре и бројеви о гласачима на том простору. Право гласа 2012. године имало је више од 113.000 људи, док је 2022. тај број пао на нешто више од 93.000.
Срби су на изборе на КиМ излазили у бројкама до чак 55.000, али се то променило на прошлим изборима.
Наиме, 2022. године самопрозвани премијер у Приштини Аљбин Курти није дозволио одржавање избора на простору Косова и Метохије.
Срби са Космета су морали да гласају у Врању и Рашкој. То је утицало на излазност, па је гласало мање од 20.000 људи.
Највише гласова добио је СНС, нешто више од 12.000. Ово је осетан пад у броју гласова СНС-а који је на претходним изборима на КиМ имао више од 46.000 гласача што је допринело и лошијем укупном резултату те странке.
