Србија и Балкан
Визна либерализација тзв. Косова: После 1. јануара на Запад ће кренути 100.000 људи
Истраживања показују да скоро 40 посто грађана са Косова и Метохије, старости између 25 и 34 године, размишљају о одласку у земље Европске уније
Све су прилике да је премијер тзв. Косова Аљбин Курти направио добар потез одлуком да се попис становништва на Косову и Метохији, који, иначе, још није ни почео, обави од 1. новембра до 15. децембра ове године. Да је попис остао за пролеће, велико је питање колико би му сународника остало до марта или априла да их попише. Срби ће попис ионако, како се очекује, у великој мери бојкотовати. Мада, како тренутно стоје ствари, велико је питање да ли ће пописа до 15. децембра уопште и бити.
Од 1. јануара следеће године на снагу ступа визна либерализација за самозвану државу Косово, а истраживање портала SchengenVisaInfo.com, које је обављено пре шест месеци, показало је да скоро 40 посто грађана КиМ старости између 25 и 34 године размишљају о одласку у земље Европске уније после 1. јануара 2024. године.
Резултате анкете потврђују и поједини албански економски стручњаци који наводе да је КиМ само у последње две године напустило више од 200.000 људи и да ће талас одлазака, нарочито млађих и средовечних људи добити на интензитету после ступања на снагу визне либерализације.
И шефица Популационог фонда Висаре Мујку – Нимани пролетос је позвала на промену политике и упозорила на ризик од одласка половине младих с КиМ након либерализације виза.
Одлив радне снаге
Милица Андрић Ракић, програмски менаџер НВО Нова друштвена иницијатива, изјавила је за "Косово онлајн" пре неколико дана, да поједине фирме на КиМ упозоравају да им је и до 50 посто радника већ најавило да ће од 1. јануара отићи у земље Европске уније.
"Много струковних удружења са КиМ упозоравају на то да се може очекивати одлив радне снаге и квалификоване и неквалификоване. С тим што морам да кажем да је процедура у Немачкој у многоме олакшана већ од 1. новембра, када је наступила измена закона по којем за радну визу можете да аплицирате и пре него што нађете посао. Дакле, вероватно је већ тада кренуо тај мало јачи одлив, зато што суштински измене у закону дају скоро исти ефекат као и визна либерализације", каже она.
Према проценама медија на албанском језику, од јануара 2024. пут Запада кренуће не само млади људи, него и читаве породице са децом са КиМ. Према подацима Агенције за статистику, које преносе медији у Приштини, само током 2021. са КиМ се иселило 42.278 углавном младих људи, а Косово и Метохију уз људе који имају неки занат напуштају и они са факултетским дипломама.
Председник Матице Албанаца Србије и добар познавалац прилика на КиМ Демо Бериша за РТ Балкан подсећа на податак да је на тзв. Косову у овом тренутку око 100.000 људи животне доби између 15 и 21 године који нити раде нити се школују и који чекају визну либерализацију.
"Према свим показатељима и испитивањима, као и према најавама послодаваца, 34 посто младих изјаснили су се да ће напустити КиМ и отићи према Западу ради запошљавања. То је огроман број а ваља имати у виду и чињеницу да је за последње две године око 200.000 људи напустило Косово. Очекујем да би у првом таласу, после 1. јануара, само у првих шест месеци, са КиМ могло да оде између 80 и 90.000 људи", каже Бериша.
Један члан води целу породицу
По његовим речима Албанци са КиМ одлазе пре свега из економских разлога.
"Кључно је економско питање. Нема радних места, нема плата, нема инвестиција, нема нових фабрика. Друго, дошло је до промене размишљања код људи, ово је већ трећа или четврта генерација младих који су осетили новац са Запада јер су њихови очеви и дедови радили у иностранству и они сад имају ту просто урођену жељу да и они наставе да живе добро као и њихови очеви", каже Бериша.
На талас одлазака са Косова свакако је утицала и промена законске регулативе у Немачкој, подсећа наш саговорник.
"Кључно је да су Немци променили начин запошљавања странаца са простора Западног Балкана. Према новом решењу, ако је један члан породице запослен, он може да поведе са собом читаву породицу а то није раније био случај. И баке и деке ће сада кренути пут Запада", речи су Берише.
Пад демографских података на Косову је очигледан, наставља Бериша, и он се најбоље види код уписа деце у први разред основне школе.
"Тај показатељ у паду је у свим насељима на КиМ. И то је доказ да су људи заинтересовани за економска питања више него за остала. Уверен сам и да пописа становништва на Косову неће бити јер влади Косова и Аљбину Куртију не одговара да се у овом тренутку покаже прво стање. Курти влада са подршком из дијаспоре, његово кључно гласачко тело је у дијаспори. За њега би било катастрофално да се утврди колико је људи, да кажем, у овом тренутку 'на спавању' на Косову. До половине наредне године на Косову 'на спавању', уверен сам, неће бити више од 800.000 људи", каже Бериша.
Стоп за Шпанију
Речи Берише потврђује и истраживање Института Риинвест који је објавио да ће после 1. јануара више од 32 посто радне снаге са КиМ емигрирати у европске земље. По тим подацима, на КиМ ће највише бити погођен грађевински сектор као и да би услед визне либерализације половина предузећа могла да буде затворена због пада производње и банкрота.
Иначе, визна либерализација значи да грађани могу путовати на 90 дана у току шест месеци у земље Шенгена. Либерализација се односи на путовања у Аустрију, Белгију, Бугарску, Хрватску, Кипар, Чешку, Данску, Естонију, Финску, Француску, Немачку, Грчку, Мађарску, Италију, Летонију, Литванију, Луксембург, Малту, Холандију, Пољску, Португал, Румунију, Словачку, Словенију, Шведску, Швајцарску, Норвешку, Лихтенштајн и Исланд али не и на Шпанију јер ова земља не признаје ни независност Косова ни пасоше самозване државе.
Политички аналитичар из Приштине Демиш Шаша пре годину дана објавио је процену да је у периоду од 10 године, од 2008. до 2018. око 300.000 људи са КиМ емигрирало у земље Европске уније. Шеф ДСК Љумир Абдиџику, крајем 2022. изјавио је да је током те године више од 49.000 грађана КиМ, 134 дневно, или око 1.000 месечно, добило радне визе и иселило се у европске државе.
