Србија и Балкан
Приватна пракса није укинула листе чекања за катаракту: Старији пацијенти желе у државне болнице
Листе чекања када је у питању вантелесна оплодња су успешно решене, али за катаракту и даље постоје
Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Сања Радојевић Шкодрић је изјавила да су успешно решене листе чекања када је у питању вантелесна оплодња, али да за операцију катаракте те листе и даље постоје не зато што нема довољно капацитета, већ зато што углавном старији пацијенти желе искључиво да се оперишу у државним установама.
"Кад је у питању вантелесна оплодња и катаракта, решене су листе чекања, приликом чега су много боље за вантелесну, ту уопште немамо листе чекања, али за катаракту постоје и даље листе чекања, и то не зато што немамо довољно капацитета или уговора са приватницима, већ зато што постоје пацијенти, a то су углавном стари пацијенти, који желе искључиво да се оперишу у државним установама", каже Радојевић Шкодрић.
Она је истакла да, када држава шаље неког пацијента код приватника, РФЗО не одређује код кога ће се оперисати. Према њеним речима, пацијент сам бира у коју ће установу, али старија популација која чека не жели уопште у приватне установе, већ желе у државне.
"То је старија популација која има више поверења у државни сектор и ми не видимо разлог, пошто нису хитне операције, зашто им не бисмо ту жељу испунили", истиче Радојевић Шкодрић.
Лек за "децу лептире"
Директорка РФЗО напомиње да је Србија заједно са Француском, Немачком и Норвешком прва у Европи добила лек за "децу лептире" од почетка следеће године. Немачка је аплицирала за једног пацијента, Француска за четири, Норвешка за једног и Србија за два пацијента.
Вест да Виктор Путица иде на лечење у Америку, и да је прикупљен новац за његово лечење, обрадовао је све који су помогли да овај малишан добије шансу за нормалан живот. Радојевић Шкодрић је подсетила да су лекови за ретке болести међу најскупљим лековима. Према њеним речима, поред иновативних лекова за малигне и друге болести, то су тзв. најсавременији иновативни лекови.
"Пре 15 година најскупљи лек је био 450.000 долара, а сада је 3,6 милиона долара. Сада видите колико смо много више лекова могли да набавимо за исти буџет или исти новац. А ми сада набављамо више него пре 15 година. Дакле, максимално се трудимо, не само за ретке болести, него и за све остале да уводимо иновативне лекове. Када су у питању 'деца лептири', овај лек о коме причамо је тек регистрован у Америци у мају ове године. У Европи још није регистрован. План је да се региструје до јуна 2024. године", рекла је Радојевић Шкодрић.
Реч је о најтежој болести по симптомима, не по прогнози. Најчешће оболели су деца, која трпе болове 24 сата.
"Ми смо одлучили, на иницијативу председника, да лек увеземо пре регистрације у Европи. Наравно, сагласност је дала наша Агенција за лекове и то није неуобичајено. Али, захваљујући највећем буџету у историји здравства до сада, тренутни буџет је 7,2 милијарде, јер смо урадили ребаланс у септембру од додатних три милијарде, ми можемо сада да уводимо и нове ретке болести, нове пацијенте који нису лечени, а исто тако и овако скупе лекове", рекла је директорка РФЗО-а.
Како каже, лек је заправо генска крема, а стићи ће у Србију у првом кварталу следеће године.
