Србија и Балкан
РФЗО: Четвртина ортопедских пацијената жели операцију у другој болници
Oни који не желе да буду преусмерени и хоће да се оперишу тамо где су уписани на листу и даље остају на листи чекања, истакла је директорка РФЗО
Око 25 одсто пацијената који најдуже чекају на уградњу вештачког кука и колена, а којима је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) слао дописе да се изјасне да ли желе да буду преусмерени у другу државну здравствену установу, прихватило је ту понуду, изјавила је директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић.
Следеће недеље ће бити урађене интервенције код оних који су први преусмерени у другу установу на уградњу вештачког кука и колена, навела је Радојевић Шкодрић за "Политику".
"Биће формирана јединствена листа, а редослед на њој зависиће од дужине досадашњег чекања , као и од тренутка здравственог стања пацијента, уколико се нагло погоршала досадашња болест", истакла је она.
Директорка РФЗО је рекла да ће са јединствене листе пацијенти бити упућивани у ону државну болницу чији капацитети омогућавају да буду оперисани у најкраћем року, као и да ће се водити рачуна о удаљености болнице од места становања пацијента.
"Најдуже се чека на уградњу кука и колена, и зато смо почели да решавамо листу за те операције. Пацијенти који су добили наш допис треба до 1. јуна да одговоре и да попуњен и потписан упитник доставе РФЗО поштом, или путем мејл адресе public@rfzo.rs", рекла је Шкодрић, и додала да је РФЗО прошле недеље почео да контактира са осигураницима који су први послали одговоре и пристали да буду преусмерени.
Она је објаснила да они који не желе да буду преусмерени и хоће да се оперишу тамо где су уписани на листу и даље остају на листи чекања.
"Листе чекања се не воде само у Србији, већ и у најразвијенијим земљама света", додала је Шкодрић.
На питање у вези са листом чекања на трансплантацију органа, на којој је, пише "Политика", око 2.000 људи у Србији, директорка Шкодрић је објаснила да је битна новост укидање старосне границе на упућивање на трансплантацију јетре усред урођене болести.
"Ова измена је значајна и за пацијенте код којих се евентуално касније у животу јавља потреба за поновном трансплантацијом у иностраном центру где је обављена прва трансплантација у дечјем узрасту", објаснила је она.
Осим брисања старосне границе за пресађивање јетре, нови закон Владе Србије о пресађивању органа омогућио је и ангажовање страних стручњака за трансплантацију јетре, рекла је Шкодрић.
Она је истакла да је захваљујући потписаном протоколу између РФЗО-а и једне лондонске болнице, најављен долазак тима стручњака из Лондона, светског ранга, који ће у средином јуна обавити трансплантацију бубрега са живог донора у Универзитетској дечјој клиници код двоје деце која имају мање од 30 килограма, и које за сада наши стручњаци нису у могућности да обављају.
Она је такође објансила да је РФЗО по први пут омогућио осигураницима да се лече уз тзв. "оф лабел" примене лекова.
"То подразумева да се лек користи за болест за коју није регистрован, или да се користи за старосну категорију за коју није регистрован, или на основу научних доказа да је лек безбедан и ефикасан у тим случајевима", назначила је Шкодрић.
Она је објаснила да пацијенти до таквог лека могу доћи на предлог надлежног лекара специјалисте, који о свему детаљно упозна пацијента, а, уколико је пацијент сагласан са предлогом, сачињава се предлог конзилијума за примену лека који се доставља етичком одбору здравствене установе.
