Србија и Балкан

Црногорски професор: Пре ће небо Земљи, него српски језик у Устав Црне Горе

Чланом 13 Устава Црне Горе прописано је да је службени језик у Црној Гори црногорски и ту нема спора, нити га може бити, наводи бивши судија Уставног суда
Црногорски професор: Пре ће небо Земљи, него српски језик у Устав Црне Горе© Filip Filipovic/Getty Images

"Пре ће небо Земљи или Земља небу", него што ће српски језик поново добити статус службеног језика у Црној Гори, поручио је професор и бивши судија Уставног суда Благота Митрић, а пренела црногорска "Побједа", након што је председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандића најавио да ће након пописа у парламенту покренути дијалог о томе да српски језик добио статус који заслужује.

Мандић је навео да ће се као представник српског народа залагати да народна воља буде осликана у Уставу и појаснио да би грађани имали право да као званични језик користе српски, уколико се већина њих на попису изјасни да тим језиком говори.

Јер, због пописа, српски језик је заправо у овој држави и изгубио статус службеног језика.

Када су после вишегодишње антисрпске кампање и кампање застрашивања коју је водио Ђукановићев режим, те 2011. Срби успешно "спуштени" на испод 30 одсто становништва, односно на 28,73 процента, изгубили су право на службени језик, иако је српским свакако и даље говорила већина – 42,8 одсто становништва.

Иако је јасно да се странке које покушавају све како се попис не би ни одржао, заправо плаше да би се током њега показали реални резултати, а Срби у Уставу добили права која заслужују, Митрић сматра да овај Мандићев предлог нема утемељење у логици.

"Чланом 13 Устава Црне Горе прописано је да је службени језик у Црној Гори црногорски и ту нема спора, нити га може бити. У другом ставу стоји да су ћирилично и латинично писмо равноправни. Међутим, трећим ставом који гласи да су у службеној употреби и српски, босански, албански и хрватски језик, ствараоци Устава 2007. године направили су контрадикцију. Правни појмови 'службени језик' и 'у службеној употреби' не могу да иду један с другим, посебно не у једном члану, јер је првим ставом све речено: 'Службени језик у Црној Гори је црногорски'. Иако смо демократска земља, не можемо имати шест службених језика", подвукао је Митрић.

Мандићев предлог да српски добије статус службеног језика, не може, каже он, добити потребну двотрећинску подршку у парламенту, и друго, ни на обавезном референдуму не може обезбедити три петине свих бирача.

Како се професору Митрићу већ сада "јавља" какви би били резултати неких будућих гласања остало је нејасно, али аргумент над аргументима, њему је то што "овако некоректна иницијатива долази од "заговорника свега српског у Црној Гори".

"Дошао је на чело највишег законодавног органа и наравно да тражи да у Црној Гори службени језик буде српски. Кад би се његов наум остварио то би значило да Црна Гора није више суверена држава, јер се њена сувереност, осим по територији, облику владавине, становништву, препознаје и по језику, државним симболима... Међутим, док је овакав парламентарни састав и однос снага становништва Црне Горе, ова идеја је неостварива у пракси", уверава Митрић.

Устав Црне Горе, како он наводи, припада такозваним "тврдим уставима" и његова промена, појашњава Митрић, подразумева захтевну процедуру.

"Прво се подноси предлог за промену Устава, па се гласа о њему. За његово усвајање потребна је двотрећинска већина. Чланом 155 Устава је прописано да, ако предлог за промену Устава није усвојен, исти се не може поновити пре истека једне године од дана када је поднет. У члану 156 Устава апострофирано је да је акт о промени Устава усвојен у Скупштини ако за њега гласа две трећине свих посланика, а члан 157 прописује да је промена чланова 1, 2, 3, 4, 12, 13, 15, 45 и 157 коначна ако се на државном референдуму за промену изјасни најмање три петине свих бирача. Дакле, за промену члана који се односи на службени језик у Црној Гори постоји потреба за референдумом", јасан је Митрић.

Митрић признаје да је реалност другачија од оног што тренутно пише у Уставу - на терену су, каже, два поприлично изједначена табора - црногорски и српски.

Али, Србима се, изгледа, не сме дозволити да имају иста права као Црногорци.

Срећа је, уверава Митрић, "да су националне мањине ипак на страни Црне Горе као суверене и независне државе" и да се због тога тешко може постићи прописана већина да би се усвојиле ове "круцијалне измене".

"Због тога сматрам да је Мандићева изјава мали 'политички удар' како би се ускомешала јавност пред попис. Мислим да је то у најмању руку некоректно од једног државног руководиоца који је на високој позицији. Некоректно је, без обзира на право да се изјашњава како жели, да користи своју функцију и потеже бесмислене иницијативе", закључио је Митрић.

Кад би се његов Мандићев наум остварио, пише подгоричка "Побједа", то би значило да Црна Гора није више суверена држава, јер се њена сувереност, осим по територији, облику владавине, становништву, препознаје и по језику, државним симболима...

"Међутим, док је овакав парламентарни састав и однос снага становништва Црне Горе, ова идеја је неостварива у пракси", мишљења je проф. Митрић.

image