Велики кашаљ се шири: У Србији пријављено више од 1.000 случајева

На територији Србије је до 7. јануара пријављено 1.020 потврђених случајева великог кашља (пертусис), потврђено је Радију Слободна Европа у Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

Како се наводи, тренутно су пријављене епидемије великог кашља на територији града Београда, као и породична епидемија са двоје оболелих у Бору, на истоку Србије.

"Највећи број случајева пертусиса у односу на место пребивалишта пријављен је са територије Јужнобачког округа и Града Београда, док су највише стопе инциденције биле на територији Јужнобачког и Јужнобанатског округа", речено је у Институту за јавно здравље "Батут" за РСЕ.

Наш избор

Тридемија у Србији: Судар три вируса, да ли је могуће продужење распуста?

Како кажу у тој установи, на територији Колубарског, Зајечарског и Топличког округа за сада није било пријављених случајева пертусиса.

Вакцина против великог кашља је обавезна и даје се бебама са навршена два месеца.

Специјалисткиња дечје пулмологије Снежана Рсовац раније је рекла за РСЕ да појава великог кашља показује да један број родитеља одлаже редовну имунизацију деце.

Институт "Батут" наводи да се ради о веома заразној бактеријској инфекцији дисајних путева од које најчешће оболевају бебе до једне године, и деца и млади, од 10 до 20 година.

Доктор за РТ Балкан: Како да разликујемо грип, ковид и друге инфекције дисајних органа

Упозорава се и да оболели не треба да бораве у близини одојчади, новорођене и мале деце, као и да особа са пертусисом може да буде заразна четири до пет недеља.

Осим у Србији, велики број оболелих од великог кашља забележен је у државама региона.

Шта је велики кашаљ?

Пертусис или велики кашаљ (у народу познат и као "магарећи кашаљ") је веома заразна бактеријска инфекција која захвата дисајне путеве (респираторни тракт).

Узрокује га бактерија Bordetella pertussis која се може наћи у усној дупљи, носу и ждрелу заражене особе, наводи се на сајту Института за јавно здравље Србије.

Који су симптоми?

Симптоми се развијају најчешће седам до 10 дана након изложености узрочнику, а у неким случајевима и након 21 дан. На почетку болести симптоми подсећају на обичну прехладу и укључују кијање, цурење из носа, благо повишену температуру и благи кашаљ.

Унутар две недеље кашаљ постаје све тежи са све чешћим епизодама и нападима зацењивања. Ове епизоде су праћене искашљавањем вискозне слузи, а често и повраћањем. На почетку болести напади се јављају током ноћи, а онда постају све учесталији током дана и могу трајати месец до два.

Код новорођених беба и одојчади типична клиничка слика се ретко развија, а напади кашља су праћени паузама односно прекидима у дисању, што отежава дијагнозу болести. После ове фазе, уз адекватно лечење, напади кашља су мање учестали и мање тешки, а бебе се осећају боље и опорављају се у периоду до три месеца.

Адолесценти, одрасли или непотпуно вакцинисана деца имају благе или атипичне симптоме, па је и код ових категорија тешко дијагностиковати болест.

Болест може имати озбиљан клинички ток без обзира на узраст, а животно угрожавајућа је код новорођенчади и одојчади.