Србија и Балкан
Са часова не беже само ђаци: За пет година школама ћe недостајати око 5.000 наставника
Све мање бруцоша уписује наставничке факултете, због чега је осам њихових декана формирало платформу која, између осталог, предлаже увођење студентских стипендија и повећање плата, али и повратак угледа просветарима
Просвета се већ неко време суочава са мањком наставничког кадра. Годинама уназад слабо је интересовање младих за наставничке факултете. Тај тренд се може видети на примеру Математичког факултета који је 2018. године уписало 32 бруцоша, а прошле године само троје. Слична ситуација влада и на осталим наставничким факултетима, на шта су упозорили њихови декани на недавном скупу у САНУ.
Из школе више не беже само ђаци, већ од пре неколико година и наставници. Све мање бруцоша уписује наставничке факултете, због чега је осам њихових декана формирало платформу која, између осталог, предлаже увођење студентских стипендија и повећање плата, али и повратак угледа просветарима. Међутим, професори указују да је проблем дубљи и да његов корен лежи, како у високом образовању које школује тај кадар, тако и у школама које га запошљавају.
"Оно што се најчешће дешава у високом образовању је пад критеријума. Уписујемо било кога, не водимо рачуна о пријемним испитима, морамо пролазност да повећамо по било коју цену само да било ко обезбеди опстанак том факултету. Наше средње стручне школе су дизајниране према привреди која не постоји и сад вас питам како ћете подићи статус наставника који ради у школи која није потребна", каже професор Владица Цветковић са Рударско- геолошког факултета за "Јуроњуз Србија".
Процена је да ће за пет година школама недостајати око 5.000 наставника. Професор Цветковић наводи да ће преквалификација кадра бити једно од решења.
"Неко крпљење ће се ту догодити, јер на феномену крпљења функционише овај образовни систем све ове деценије", навео је Цветковић.
Ипак, просветари сведоче да су особе специјализоване за рад са децом већ у великој мери замењене нестручним кадром, неретко без педагошких и психолошких вештина.
И апсолвенти на замени
"Дати су предлози да и апсолвенти буду стручне замене, а истовремено то да буде њихова пракса. Неретко се људи повлаче из пензије, замене које су нестручне, рецимо, инжењери попуњавају програме наставних предмета", каже Весна Јеротијевић из Уније синдиката просветних радника Србије за "Јуроњуз Србија".
Да проблем постоји признаје и Министарство просвете које решење види у сарадњи са деканима, али и у појачаној самопромоцији угрожених факултета.
"Ми смо свесни да имамо мањак наставничког кадра и на томе морамо заједно да радимо, да мотивишемо бруцоше да уписују ове факултете и заједно са деканима осам факултета радимо на решавању тог проблема недостајућег кадра у просвети", каже Александар Јовић из Министарства просвете.
Декани са друге стране поручују да постоји воља Министарства да се проблем реши, али да је питање којим ће се темпом промене одвијати.
Роглић: Комплексан проблем
Професор Горан Роглић, декан Хемијског факултета каже да су крајем прошле године имали састанак са министарком просвете Славицом Ђукић Дејановић и да је договорено да се уради пресек колико наставника тренутно недостаје по регионима и да се направи пројекција шта школе чека у наредних пет година.
Додаје да је проблем комплексан и да на интересовање за просвету у знатној мери утиче положај наставника у друштву, али и економски моменат.
"Обе ствари су јако битне за решавање овог проблема и за враћање тог занимања на позицију коју је некада имало. Неке ствари могу да се решавају брже, за неке је потребно времена. Од министарке смо обавештени да су потписани споразуми са синдикатима о програмираном повећању зарада. Међутим, министарство просвете не може само да реши овај проблем", навео је Горан Роглић.
Додаје да у решавање тог комплексног проблема мора да се укључи цело друштво, да се укључи Влада Србије, а посебно Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство финансија.
Многе европске земље суочавају се са дефицитом наставничког кадра. Међутим, има и оних које су то успешно решиле, попут Финске. У Финској је посао наставника најатрактивнији и тамо је престиж уписати наставнички факултет. Они имају добру селекцију кандидата.
Декани природно-математичких факултета предложили су да се уведу двопредметни наставници. Где би један наставник предавао хемију и биологију, физику и хемију, математику и информатику.
"Могло би да се разговара да то буду четворогодишњи програми. Плашим се да ово може да буде озбиљан проблем и у моменту када нам зафали 5.000 наставника нећемо моћи да их припремимо без пет до десет година", закључио је декан Хемијског факултета.
