Како спречити дивљање аутомобилима и санкање у спомен-парковима

Спомен-парк Јајинци, где су нацисти убили најмање 70.000 мушкараца, жена и деце, поново је место где се дивља колима. Спомен-подручје које чува сећање на Сремски фронт, где су страдале хиљаде оних који су животе жртвовали за слободу, претворено је у санкалиште. То нису изоловани случајеви. Није реткост да се споменици скрнаве и на Калемегдану, чак неколико пута месечно, најчешће графитима.

У Секретаријату за културу кажу да је за уништавање, прљање, скрнављење споменика прописана казна од 15.000 динара.

У Музеју жртава геноцида за РТС кажу да никада нико није кажњен за скрнављење, а у МУП-у да за последњи случај вожње по спомен-парку Јајинци нису добили пријаву.

Трагови аутомобилских гума још се могу видети у спомен-парку у Јајинцима. Пре две недеље је, по ко зна који пут, био полигон за бахате возаче.

"Ми оваквим понашањем шаљемо једну поруку, пре свега поруку нама самима, да смо недостојни тих предака који су овде и побијени и закопани, али и да се не старамо о нашим стратиштима и да нам је култура сећања на заиста ниском нивоу", каже Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида.

Истиче да је Музеј већ покренуо низ активности, како би се та меморијал сачувао.

"Попут физичко-техничког обезбеђења, где ће бити постављене рампе како возила више не би могла на овај меморијални простор. Затим, биће инсталиране камере. Биће унајмљено и обезбеђење које ће се старати о њему 24 часа", истиче Арбутина.

Иако је на том месту током Другог светског рата стрељано 80.000 Срба, Јевреја и Рома, појединце то не спречава да на травњаку праве роштиљ, славе дечји рођендан, па и да се сунчају.

"Та реч 'парк' вероватно наше суграђане асоцира да је то парковски простор, да они ту могу да се понашају као у регуларним парковима и једна од иницијатива Музеја жртава геноцида биће да се преименује у Спомен-комплекс Јајинци, како бисмо и на тај начин можда допрли до свести суграђана", каже Арбутина.

На Калемегдану ће поставити 67 камера

Споменици на Калемегдану скрнаве се и по неколико пута месечно, најчешће графитима, а последњи пут су оштећени у новембру прошле године.

Култура

Реконструисани Споменик српским и руским херојима из Првог светског рата поново краси Калемегдан

"Имајући у виду да сви ови споменици датирају из времена различитог историјског доба, то су јако осетљиви материјали и сви радови морају да се обављају јако стручно и прецизно. Што се тиче графита, морају да се употребљавају и неинвазивна средства како не би дошло до додатног оштећења", објашњава Абела Луковац из ЈП "Београдска тврђава".

На Калемегдану би ускоро требало да почне да ради 67 камера. То ће допринети бољој заштити споменика, али и целог културно-историјског комплекса.