Србија и Балкан
Кадија те тужи, кадија ти суди: Како је Европски парламент закуцао нови ексер у односе са Србијом
Резолуције прођу и дођу, каже премијерка Србије, док представници прозападне опозиције усвајање још једне негативне резолуције Европског парламента славе као своју победу. Има ли нешто што ипак остаје и да ли ће Србија променити свој однос према ЕУ?
Европски парламент, тик пред распуштање актуелног сазива, усвојио је још једну резолуцију о Србији. Све оно што је прозападна опозиција претходних месеци говорила о изборима на београдским улицама европски посланици ставили су на папир и данас изгласали.
Резолуција је донета без извештаја међународних институција ОЕБС-а и ОДХИР-а, али је зато, мимо било ког протокола, укључила извештај невладине организације ЦРТА.
Иако прозападна опозиција тврди да су тражили мере против власти, а не против грађана Србије, у резолуцији посланици позивају Србију да спроведе међународну истрагу избора, а ако власт то не учини или ако се испостави да је било нерегуларности, Србији би били укинути претприступни фондови који припадају земљама кандидатима за чланство у ЕУ.
Овим је закуцан још један ексер на путу Србије у Унију, имајући у виду да Брисел планира и да Охридски споразум, којим се дефакто признаје независност Косова и Метохије, укључи у преговарачки оквир, односно, званични услов да Србија постане чланица ЕУ биће српско признање независности такозваног Косова.
Иако је данашња резолуција необавезујућа, она представља политичку поруку коју Брисел шаље нашој земљи.
У питању је задирање у суверенитет Србије, каже дипломата Зоран Миливојевић и напомиње да је то за Србију недопустиво и неприхватљиво.
"Резолуција је посебно спорна у оним деловима који се тичу међународне комисије, преиспитивање избора на унутрашњем плану је за Србију неприхватљиво. То одудара од европских стандарда и норми чак и за чланице ЕУ, а је Србија само кандидат", указује наш саговорник.
Од кад је Србија аплицирала за чланство у ЕУ, Брисел утиче на суверенитет Србије, указује публициста Игор Ивановић.
"Сама идеја ЕУ је пребацивање дела државне слободе, која је у српском случају јако скупо плаћена, другоме у руке. У основи, идеја ЕУ је неоокупациона идеја, само што наше политичке елите, не само што на то пристају, него сматрају да је то врлина", оцењује Ивановић за РТ Балкан.
Миливојевић каже да, не само резолуција, већ укупно условљавање Европске уније доводи у питање целокупан однос на релацији Брисел-Србија. Ипак сматра да Европска комисија и Савет ЕУ неће прихватити оне спорне делове резолуције који би могли да угрозе односе.
"Без Србије се ништа не може на овим просторима, па се доводе у питање стратешки циљеви Запада. Сигурно је да ће неке ствари морати да буду ревидиране јер Србија нема намеру ни на који начин да прихвати ултиматуме нити да се томе приклони на онај начин како се то сугерише у појединим тачкама резолуције", оцењује Миливојевић.
Додаје да је ово последњи потез одлазеће бриселске структуре, која је иначе била непријатељски настројена према Србији.
"Избори су само изговор за друге ствари због којих Србија смета. Смета због независности, војне неутралности, непризнавања Косова, неувођења санкција Русији. То је све оно што се не уклапа у интересе за које се залажу структуре које су испословале ову резолуцију, а то су Зелени и Социјалдеморкате", напомиње наш саговорник.
Ивановић не сматра да ће се променити однос Брисела и Београда након ове резолуције, већ ће се још више променити однос наше јавности према ЕУ, а подсетимо да већ годинама ЕУ губи подршку грађана Србије.
"ЕУ је последња заједница која има право некоме да приговара регуларност избора. Они су прихватили победу Бајдена, што је била најспорнија изборна радња у последњих 50 година", оцењује наш саговорник.
Миливојевић указује на то да посматрачи нису имали замерке на српске изборе, али су касније преузели замерке српске опозиције, што је утицало и на текст резолуције, а то је потврђено и присуствовањем појединих опозиционих представника данас у Стразбуру приликом гласања.
На питање зашто је ЕП без извештаја ОЕБС-а и ОДХИР-а донео резолуцију која се ослања на примедбе невладине организације ЦРТА, Ивановић каже да свака опкупациона снага мора да има своје полуге на терену.
Сматра да би сигурно имало штошта да се приговори изборном процесу у Србији, али је питање са ким би се то Србија упоредила.
"Поредимо се са земљама ЕУ? Па то су државе у којима је битније шта каже украјинско ратно министарство и ратна пропаганда него здрав разум. То су државе у којима се забрањује руски језик и руска идеја, у којима се демонтирају споменици ослободиоцима, а подижу споменици нацистима", указује Ивановић.
Како каже, то је трагедија српског друштва и државе, поготово имајући у виду да у Европском парламенту седе представници из Хрватске који негирају геноцид у Јасеновцу.
