Почиње уклањање нацистичке речне флоте из Дунава

Помоћник ми­нистра за водни саобраћај Предраг Петровић рекао је да Ми­нистарство грађевинар­ства, саобраћаја и инфра­структуре тренутно ради истраживање на пројекту "Уклањање потопљене не­мачке флоте код Прахова" и да се очекује да први брод из Дунава буде извађен ове године.

Он је рекао да ће истра­живање показати како је могуће из­местити бродове да би се омо­гућила прописана ширина пловног пута и он постао безбедан за све учеснике.

Наш избор

Мајко не дај нас: Како су петорица браће Јовандића страдала у Новосадској рацији

Петровић је објаснио да је пројекат изузетно сло­жен и да ће трајати пет го­дина, као и да ће од неких 200 или 180 бродова који су потопљени, гледати да из­вуку 21, а можда чак и 23, у зависности од тога колико сметају пловном путу.

Потопљена немачка флота угрожава пловни пут, јер га сужава са 180 на 90 метара, до­дао је он.

"У условима нижег водо­стаја, имамо ситуацију да се бродови на том делу Дунава буквално мимоилазе, због потопљене флоте, што никако није безбедно", ре­као је он.

Самим уклањањем, како објашњава Петровић, биће омогућена безбедна пло­видба, али и бржи проток људи и робе.

"Комплетне инфор­мације имаћемо када се поднесе истраживачки извештај, који опет зависи од стања и услова на тере­ну, могућности роњења, снимања, јер вода је жива ствар, а временски услови некада иду наруку, некада не", рекао је Петровић.

Како је рекао, сумња се да на тим бродовима има мина.

"Људи који раде су про­фесионалци, тако су и би­рани и због тога ћемо овај пројекат довести безбедно и успешно до краја", рекао је он.

Он додаје да има разли­читих историјских прича и извора и да на то обраћају пажњу људи који раде на овом пројекту, а истражи­вање ће рећи како ће се уопште вадити бродови ко­ји су 80 година под водом.

"Дефинитивно је у том конвоју постојао брод-бол­ница, били су и миноловци са минско-експлозивним средствима. Сама флота је имала око 220 бро­дова, а двадесетак је успут потопљено", рекао је Пе­тровић.

Постоји одређени ниво воде када могу да се ваде бродови из реке.

Како ће бити уклањање, да ли ће се бродови вадити у целости или ће се вадити из делова, или ће неки де­лови бити само склоњени са пловног пута то ћемо ви­дети.

"Урадићемо то да буде најбезбедније и најбоље, да се задовољи сврха циља и пројекта, али првенствено морамо пазити на безбед­ност свих који учествују у том пројекту", рекао је он.

Петровић је рекао да се нада да ће ове године пр­ви брод бити извађен из Дунава.

"Вађење ће сигурно почети током ове године. Све зависи од метеороло­шких услова, од брзине воде, од видљивости, од могућности роњења. На крају, морамо задовољити и одређене факторе за­штите природе, јер у не­ким периодима године не може ту да се ради, због мрешћења моруне и је­сетре. Надам се, и мени је жеља да то буде у току ове године", рекао је он.

Операција "Дунавски вилењак"

Операција "Дунавски вилењак" је представљала неуспешан покушај пробоја око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте Дунавом од Црног мора до Београда у септембру 1944.

Одлуку да се флота потопи донео је адмирал Паул Зиб, јер су и совјетске јединице почеле да стижу до Дунава, а потапање је урађено 7. септем­бра код Прахова и 14, 16. и 17. септембра код Брзе Паланке.

Процењује се да је током операције "Дунавски вилењак" потопљено из­међу 160 и 220 немачких бродова на путу од Црног мора до луке Пра­хово у близини Неготина, а према неким историјским документима, са бродова је евакуисано 1.600 рањеника. Неколико бродова је извађе­но после рата и служили су у речној флоти ЈНА.