Феномен Бресквица: Како је избор евровизијског представника постао питање од националног значаја?

"Великосрпски хегемонизам" у виду песме "Гнездо орлово" двадесетдвогодишње Анђеле Игњатовић Бресквице, на срећу другосрбијанаца, Хрвата и Албанаца са Космета, неће ове године стићи до НАТО-а, односно његове нове чланице Шведске где ће се одржати овогодишња "Евровизија" -  што не значи да ће се инатљиви Срби с тим помирити.  

Велики број људи, кажу, не желе да прихвате евровизијску "подметачину", и недавно покренутом петицијом траже поништавање гласова жирија због кога, миљеница публике Бресквица није тријумфовала на избору за српског представника.

У покушају да изборе "правду" неки од најзагриженијих њених фанова друштвеним мрежама ширили су и позив за митинг испред РТС-а.

Тежње певачице која је, како неки верују, покушала да заобилазним путем изврши "инвазију на Косово", и сруши "гнездо орлово" односно лажну државу, стопиране су још у Београду  - када је певачица Сајси Ем-Си, одлучила да Бресквици која је иначе освојила највећи број гласова публике (око 45.000 наспрам 25.000 колико је освојила њена главна ривалка и победница) – не да ни један поен.

Малме свакако неће бити ослобођен "малигног српског утицаја", јер победу на државном такмичењу однела је друга "најсрпскија" кандидована мелодија - "Рамонда" коју изводи Теја Дора, а која, како кажу, кроз стихове посвећене српској голготи повлачења кроз Албанију, пева о цвету који је симбол Дана примирја у Првом светском рату.

Али Србима то није довољно, тако да је питање избора учесника Евровизије, односно наводна неправда начињена Бресквици постало питање од националног значаја.

Наш избор

Бресквица враћа војску на Косово? "Орлово гнездо" и великосрпска хегемонија

Није ово први пут да се фестивал забавне музике у Србији позиционира као питање од највећег државног интереса – не тако давно, евровизијска сплетка која је победу приписала црногорској групи "Но нејм", наспрам песама из Србије које су биле фаворити – најавила је распад тадашње државне заједнице Србије и Црне Горе.

И "Југовизија" 1991. године, и окршај између београдске певачице Беби Дол и загребачког извођача Данијела, наводно је, такође најавила распарчавање тадашње Југославије, а напето је било и 1983. када је Данијел, који је наступао као представник РТВ Титоград – песмом "Џули" украо победу Лепој Брени која је певала "Ситније, Циле, ситније".

Овог пута, изгледа, такмичење за избор евровизијске песме, најавило је коначно цепање државе на "прву" и "другу" Србију. Прва је, наравно, на страни Бресквице, па тако радикалка Вјерица Радета на Твитеру тврди да је стручни жири (који је нагињао другим кандидатима) "слика и прилика другосрбијанског круга двојке".

"Мрзим ту поделу на прву и другу Србију и мислим да је јако штетна. Она толико уназађује ово друштво, и оно је рањено. Оваква врста једног такмичења да изазове толику буру – она је показатељ да нешто није у реду. Ово друштво нема визију где треба да иде већ деценијама, па се иде у најсуровији капитализам", рекла је Сајси Ем-Си у разговору за Н1.

Тешко, међутим, да ће ово социолошко сматрање оправдати музичарку која је проценила да омиљена српска песма не вреди ни један бод.

"И тако један медиокритет и ЛГБТ икона, другосрбијанско чедо и музичка небитност, одлучи ову свињарију својим гласањем. 12 поена Teјa Дори и нула Бресквици. Нису нама потребни Брити, Скипетари и остали србомрзци", навео је текстописац Драган Брајовић Браја, додатно продубљујући јаз између "две Србије".

Владо Георгијев је био умеренији.

"'Гнездо орлово' – песма. Етно, леп наступ и дефинитивно би тамо била другачија од осталих. 'Рамонда' - није песма, нешто јесте, али ја то не разумем. Можда је девојка талентована, али то овде нисам чуо", тврди певач Владо Георгијев, који је, међутим, касније навео да је схватио да родољубивој песми можда ипак није место на евровизијском такмичењу.

Неки други корисници Икса, били су јаснији :"Боље да нико не иде на тај бал сатаниста".

И новинар Михајло Меденица имао је штошта да каже о Бресквици, иако се, чини се, прикључио групи људи која верује да се "Гнездо орлово" може квалификовати као "јефтини патриотизам".

"Бресквица је, ваљда, требало да буде наша Косовка девојка, кад смо се већ сви преметнули у чауше и јаничаре. Нешто се не гурамо ко ће у Обилиће, али појуримо другоме да покажемо куд му је најближе на косовско поље! Ово дете је, ваљда, требало да представља све оно што ми немамо храбрости да будемо, да опева све што кукавички ћутимо, да покаже свету како с нама нема зајеб***ња јер и ако дајемо гу**цу- то ћемо поносно чинити певајући", навео је Меденица.

Очекивано, и велики "љубитељ" српског мелоса па и Срба у комплету, црногорски политиколог Љубомир Филиповић, такође има став о београдском музичком такмичењу. Истиче да "од осамдесетих наовамо музика прати све велике националистичке пројекте" те да држава креира звезде које затим користи. Укратко, Бресквица је државни, да не кажемо Вучићев пројекат. Но, не мисли он то само за њу.

Теја Дора ће представљати Србију на "Евровизији" у Малмеу

"Осамдесетих, током првог догађања народа које је почело на Косову, Брена национале и Мирослав Илић нису дали Југославију. Онда су бранитељи велике Србије постали разне Баје Мале Книнџе, Лепе Миће, Рокији Вуловићи. У другом догађању народа које је почело 2019. у Црној Гори родила се Даница Црногорчевић, националистичка дива чији је таленат препознат на самом врху, па је кренула турнеја од БИА приредби у Београду, до Москве и прославе 9. маја. Онда су нашли неку мрчену ђевојчицу са Косова, обукли јој униформу српске полиције и дали јој да пјева геноцидне пјесме како би подржавали некакав мит о јуначком отпору српске војске и полиције на Косову", у свом стилу "раскринкава" Филиповић у колумни на порталу "ЦМД", прикључујући се тако кампањи увреда против дванаестогодишње Павлине из Ораховца.

Што се тиче Бресквициног пораза, Филиповић каже да је "победио разум".

Када је Душан Ковачевић писао "Двадесет српских подела Срба на Србе" и уочио да нас има небеских и овоземаљских, происточних и прозападних, косовских, црногорских босанских и хрватских..., тешко да је могао да замисли да ће се народ тако непомирљиво разграничити и на фанове и противнике двадесетдвогодишње певачице. Оне које мисле да прави Срби могу навијати само на Бресквицу, и оне који подршку Бресквици сматрају "лажним патриотизмом". 

Расправа, очигледно, полако измиче контроли, па не чуди што неки помирљиво предлажу да се све разреши тако што ће се у Малме послати Десингерица "да их све измлати патиком у главу и гађа публику чарапама".