Србија и Балкан
Прелазна влада, лекс специјалис и америчке НВО за српске изборе: Шта траже Проглас и део опозиције
Главни изборни услов у Србији постаје понављање македонског сценарија који је ту земљу увео у НАТО
Пред нове београдске изборе појавила су се чак два документа у којима су побројани изборни захтеви дела опозиције и групе јавних личности која не учествује у самој изборној трци.
Проглас, који себе описује као иницијативу за фер и поштене изборе која окупља интелектуалце, изнео је своје изборне услове на које су свој параф пред камерама ставили представници листе Србија против насиља (СПН) и коалиције НАДА, а стигла је и подршка Покрета Двери.
Захтева се спровођење препорука мисије ОДИХР-а, а посебно ревизија постојећег и састављање тачног бирачког списка. Други захтев је да јавни сервис благовремено, потпуно и истинито информише грађане о изборима и да сви учесници буду равноправно затупљени у програму.
Захтевају да избори у Београду буду одржани истог дана као и локални, али у року који омогућава да њихови изборни захтеви буду испуњени и да се установи "правна и политичка одговорност за изборне нерегуларности".
Неколико дана касније коалиција Србија против насиља саопштила је своје захтеве који се ослањају на Проглас и препоруке невладине организације ЦРТА, а под називом "Захтеви опозиционих странака за превазилажење изборне и политичке кризе".
Прелазна влада и улазак НВО у комисију
Већ у првом захтеву траже да буде формирана прелазна влада. Опозиција би, према њиховом захтеву, имала најмање два министра и то унутрашњих послова и државне управе.
Захтев о прелазној влади је проблематичан јер се она уводи једино када се земља налази у друштвено-политичким превирањима великих размера, тако да државни апарат, изабран регуларним путем избора, не може да функционише.
Прелазна влада, примера ради, била је формирана у Скопљу 2015/16. године уз посредовање Европске уније, и то се испоставило као кључан корак ка потоњој промени имена земље, чиме је била уклоњена и најважнија препрека за улазак Севене Македоније у НАТО.
Није први пут да овај део опозиције тражи формирање прелазне владе. Тај став прошле године најжучније је заступао Здравко Понош док су одржавани протести под називом "Србија против насиља", а било је то у тренутку када је опозиција здушно тражила одржавање ванредних избора.
Председник Србије Александар Вучић одговорио је тада да прелазне владе док је он жив неће бити.
СПН сад тражи и да се хитно формира Комисија за контролу избора од девет чланова које би именовали власт, опозиција и организације ЦРТА, ЦЕСИД и Транспарентност Србија.
Овај захтев је проблематичан већ по томе што би се директно у изборни систем Србије убациле организације чије је заједнички именитељ западни новац.
Како је РТ Балкан већ писао, НВО ЦРТА финансирају, између осталих, амерички НЕД, амбасаде Канаде, Америке, Британије и Француске, те Рокфелер фондација.
Готово је пресликана ситуација и на донаторској листи ЦЕСИД-а који је такође уочавао неправилности - међу њима су, уз мања одступања, попут на пример, амбасаде Шведске и Европске комисије - наравно и свеприсутни НЕД и Рокфелер.
Таквим организацијама, у случају усвајања овог захтева СПН-а, дао би се надзор над бирачким списком, изборним комисијама и органима државне управе, а могли би и да иницирају поступке пред надлежним државним органима.
Увид у бирачки списак да има и страна комисија
Захтева се да и домаћа и међународна комисија има контролу над бирачким списком у Србији, уз овлашћење да могу да провере ко је и када приступао бази и мењао податке у бирачком списку након избора 2022.
Тражи се да се објаве подаци о свима који су били овлашћени за приступ електронској бази бирачког списка од избора 2018.
Један од захтева упитне сагласности с Уставом Србије је и да се ограничи право гласања на локалним изборима тако да на њима могу гласати само они који имају пријављено пребивалиште у општини/граду најмање шест месеци.
Тражи се и избор новог Управног одбора и генералног директора РТС-а, као и нови конкурс за уредништво јавног сервиса.
Захтева се да Народна скупштина усвоји обавезујуће упутство које ће да сачине новинарска и медијска удружења, а по којем ће медији са националним фреквенцијама у информативном програму да информишу о раду свих "релевантних политичких групација".
Трн у оку је опет и РЕМ, за који траже да му надлежности фактички буду суспендоване, те да "независна медијска комисија" испита поштовање услова и обавеза за емитовање, а ко их буде кршио, биће им одузете дозволе за националну фреквенцију.
Тражи се истрага и одговорност за незаконите радње током изборног процеса на гласању 17. децембра 2023, почевши од јавних функционера до службеника у МУП-у и Министарству државне управе и локалне самоуправе.
Пред Уставним судом траже хитну расправу на којој би се размотрили предложени докази за изборне нерегуларности.
Захтева се увођење могућности да се потписи за кандидатуру могу прикупљати и електронски, као и да бирач може да провери да ли је и којој листи дао подршку.
Главни услов, који се директно односи на Александра Вучића, јесте да се укине могућност да носиоци листе могу да буду лица која нису кандидати на листи.
Захтев је, такође, и да се редослед странака на гласачком листићу бира жребом, уместо по редоследу подношења изборних листа као до сада.
Лекс специјалис
Како би захтеви били испуњени, тражи се да Народна скупштина донесе лекс специјалис, односно да специјални закон са привременим важењем буде на снази као предуслов за изборе.
Као завршни захтев наводи се да сви државни органи прихвате и омогуће несметан рад мисија Европске комисије и Европског парламента који би истраживали наводне неправилности од 17. децембра.
Нови београдски избори, како је најављено, биће заказани за 2. јун. Остаје да се види на који начин ће владајућа Српска напредна странка одговорити на ове захтеве.
