Све је пописано осим ћирилице: Ко и зашто не штити српско национално писмо?

У Србији је скоро све пописано – знамо колико имамо становника, колико су писмени, да ли су завршили основну или средњу школу, колико их је са факултетом, колико и како користе друштвене мреже и компјутере и телефоне... Али, званичних података о томе колико људи у Србији пише ћирилицом – нема.

До тих података, како кажу саговорници "Новости", тешко ће доћи из различитих разлога.

Јер, појашњавају они, када људе питате којим писмом пишу, већина каже ћирилицом, али у стварности је можда другачије. Забуну ствара и то што већина докумената на ћирилици попуњава ћириличним писмом, а она на латиници – латиницом.

Наш избор

Србија и Закон о родној равноправности: Како су домаћи законодавци премашили европску норму

У Заводу за статистику кажу да то питање није могуће уврстити у, на пример, попис становништва, па су се на попису наши грађани изјашњавали о томе којим језиком говоре, али не и којим писмом пишу. Јер, кажу у Заводу, тешко је утврдити да ли неко говори истину када га питате које писмо користи.

Да нема званичних података о томе колико људи пише ћирилицом, каже нам и шеф катедре за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду Вељко Брборић.

"Тешко је рећи колико људи користи ћирилицу, користимо је ако на њој читамо, она је наше национално писмо, а тешко је рећи колико људи уопште користи писмо, јер у овој новој ери све је мање оних који пишу оловком, све је сведено на телефоне и рачунаре", наглашава Брборић.

Срећна је околност да на телефонима и рачунарима лако можемо изабрати писмо и да то није као пре неколико деценија када су скоро све писаће машине биле на латиници. У банкама и слични местима постоје оловке на пултовима, нико више не носи оловку, а писмо користи само за потпис.

Када бисте их питали, многи би рекли да пишу ћирилицом, а када се потписују, онда користе латиницу.

За податак од пре неколико година да свега 10 одсто људи користи ћирилицу, проф. Брбовић каже да та претпоставка није тачна. Он сматра да нас у заблуду доводи оно што видимо на улици и на киосцима, где је већина натписа и новина написана на латиници.

Проф. Брборић сматра да би се, можда, поузданији подаци о томе колико се пише ћирилицом могли прикупити са бирачких спискова.

"Могли смо искористити, на неком узорку, бирачке спискове и видети колико се људи потписало ћирицом, а колико латиницом. Тај податак би рецимо могао бити валидан и статистички поуздан и значајан", каже саговорник "Новости".

Они на шта већина лингвиста упозорава је да се ћирилица не користи ни на високим државним местима која су задужена за њену заштиту. Тако се у званичним дописима један број наших министара потписује латиницом, као да за њих не важе Устав и закон. Догађа се и да дописи са Универзитета или неких факултета буду писани латиницом.

Савет за српски језик при Влади Србије тражиће измену Закона о родној равноправности

"То је тешко разумети", каже професор Брборић и додаје: "Брига о језику и писму важан је државни и национални задатак, а ресорна министарства морају оправдати улогу коју имају."

Ако је податке о броју корисника српског писма тешко утврдити, лакше је видети колико се књига и уџбеника штaмпа на ћирилици. И ту се ствари побољшавају.

Како каже проф. Брборић, по званичним подацима који се могу проверити у Народној библиотеци Србије број монографских публикација – књига и уџбеника, који се штампају ћирилицом је у порасту.

"Пре десетак година тај број је био скоро изједначен, тако је 2000. године број књига на ћирилици био 52 одсто, а на латиници 48 одсто. Онда је 2019. од око 20.000 књига на којима је Народној библиотеци Србије урађен ЦИП, 57 одсто било штампано на ћирилици, а према непотпуним подацима за 2023. годину тај проценат је изнад 60 одсто, што је податак који радује. Ситуација се поправља, али не кажем да је добра", каже саговорник "Новости".

Сматра да је порасла свест о матичном писму и да ће се ситуација поправљати у наредним годинама.

Професор упозорава да је огромна енергија потрошена на "родно осетљиви језик" и "родну осетљивост", запрећене су казне и то је постало важно питање које је некима постало важније од непоштовања Устава и закона, односно њихових одредаба о језику и пиsму.

Брборић упозорава и да се не поштују одлуке и препоруке Одбора за стандардизацију српског језика, свесрпског језичког тела са представницима најпозванијих институција, па тиме остајемо без ауторитета када су посреди важна питања.

"Истина, брига о језику и пиsму и српској језичкој ситуацији је заједнички задатак и ако будемо озбиљни и одговорни, онда ће то бити добро", уверен је Брборић који поручује да су одредбе Устава и закона јасне, те да се зна шта је службена употреба језика и писма и зна се како се то решава.