Србија и Балкан

Шта ће бити с Генералштабом: Много буке ни око чега (још)?

Да ли ће 25 година након бомбардовања у НАТО агресији судбина здања у Кнеза Милоша коначно бити извеснија?
Шта ће бити с Генералштабом: Много буке ни око чега (још)?© Medin Halilovic/Anadolu Agency/Getty Images

Четврт века након НАТО бомбардовања у коме је оштећена, зграда Генералштаба, иначе заштићени споменик културе, могла би да добије новог власника. Министар Горан Весић наводи да неколико заинтересованих компанија које желе и виде могућност да инвестирају у ту локацију у Улици Кнеза Милоша у центру Београда, али демантује да је било какав договор већ постигнут и потписан. Неистините су, каже, тврдње лидера "Еколошког устанка" Александра Јовановића Ћуте да постоји намера да се државно земљиште било коме "поклања".

Јовановић, наиме, тврди да ће здање које је НАТО гађао чак у два наврата (у ноћи између 29. и 30. априла и у ноћи између 7. и 8. маја 1999. године) практично бити поклоњено - и то Американцима.

Он је показао документ у коме стоји да је министар грађевинарства Горан Весић у име Владе Србије потписао (правно необавезујући) меморандум о разумевању којим се локација на којој је бомбардована зграда Генералштаба у центру Београда даје на коришћење америчким офшор фирмама "Кушнер реалти" (Kushner Realty) и "Атлантик инкјубејшн партнерс" (Atlantic Incubation Partners LLC) на период од 99 година без накнаде, што потом може да се претвори и у право својине.

Компанија "Кушнер реалти" из Делавера регистрована је, наиме, на адреси Џонатана Кушнера, рођака Џареда Кушнера, који је иначе зет бившег америчког председника Доналда Трампа.

Весић, међутим, указује да документ који је Јовановић показао заправо није меморандум, већ да је само реч о овлашћењу владе које је он добио, те да то није "никаква тајна".

"Овлашћење владе које сам добио, које је Јовановић објавио, није никаква тајна већ је донето на јавној седници. Када и ако, на основу тог овлашћења, буде потписан меморандум или неки други акт о томе, влада ће да обавести јавност. Тако да нема потребе да се прави сензација тамо где је нема", написао је Весић на свом Фејсбук налогу.

Весић је истакао да су све Владе Србије од 2000. године покушавале да ревитализују тај простор.

"Да је то лако верујем да би то пре нас нека друга влада урадила. Али није, па је запало нама да решимо и овај проблем као што градимо ауто-путеве и брзе пруге јер други нису знали. Поносно ћемо објавити када и ако будемо пронашли партнера за локацију старог ССНО (Савезног секретаријата за народну одбрану). Јер претпостављам да се сви слажемо да рушевине тамо не треба да буду још 25 година да би Јовановић био срећан", навео је министар грађевине.

Документ који је Јовановић показао јавности и на који се позива, иначе, представља предлог Весићевог Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре упућен Влади Србије да донесе закључак којим се "усваја текст инвестиционог уговора између Републике Србије коју заступа Влада Републике Србије, који се односи на оснивање одређеног друштва са ограниченом одговорношћу из Србије, у циљу реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду, који ће бити закључен између 'Атлантик инкјубејшн партнерса' и Републике Србије, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре". Влада би овим закључком Весића овластила да потпише инвестициони уговор.

Из показаног документа није јасно да ли је Влада Србије овај предлог и усвојила.

Весић: Ништа не поклањамо, јавност ће бити укључена

Весић је, међутим, за Танјуг подвукао да није потписан ни меморандум, ни уговор, нити било шта друго што произлази из тог овлашћења.

"Када и ако било какав уговор или акт буде потписан, тада ће Влада Србије о томе обавестити јавност и биће конференција за штампу и јавност ће наравно бити упозната са свим детаљима потписаног акта", рекао је Весић.

Влада Србије је, како је поновио, донела одлуку да га овласти да преговара и потпише меморандум са потенцијалним партнерима за ревитализацију комплекса, али никакав договор "нити смо постигли, нити је било који други документ на основу тог овлашћења потписан".

Министар грађевине је Танјугу рекао да "има неколико заинтересованих компанија које желе и виде могућност да инвестирају у локацију на којој се налази зграда Генералштаба у Београду", али да су неистините тврдње да постоји намера да се поклони то државно земљиште. Весић није разјаснио да ли је компанија повезана са Трамповим зетом једна од оних које "меркају" ову зграду.

Весић је напоменуо да после потписивања таквог меморандума или уговора следи реизрада пројекта и евентуална промена урбанистичког плана.

"Што значи да ће се те процедуре обављати по садашњим законима које подразумевају јавну расправу и укључивање јавности. Тако да ће јавност на време бити обавештена о свему, о пројекту који се припрема", рекао је Весић.

Трамп од раније бацио око на Генералштаб

Ово није први пут да се Трампова "династија" доводи у везу са архитектонским остварењем Николе Добровића порушеним у бомбардовању.

Још 2014. године, пре него што је Трамп постао председник САД, медији су известили да је делегација коју је он упутио у Београд, заинтересована за изградњу хотела са пет звездица, разгледала бомбардоване зграде Генералштаба и Министарства унутрашњих послова Србије у Улици кнеза Милоша. 

"Идеја је да се, с једне стране, направи успешан бизнис, а са друге да то буде нешто за народ Србије", рекао је тада члан овог тима Ротем Розен.

И пре четири године, односно, за Трамповог мандата, његови сарадници су се "врзмали" по Улици кнеза Милоша, где се налази ово здање. Како подсећа "Политика", тада је специјални представник председника САД Ричард Гренел дошао на идеју да се заједнички обнове зграде Генералштаба и Министарства одбране које су оштећене током НАТО бомбардовања. Два месеца касније, међутим, Бајден је изабран за новог лидера Америке.

Шутановац хтео трампу пре Трампа

О згради Генералштаба расправљало се и током претходне власти Демократске странке.

Некадашњи министар одбране Драган Шутановац је 2013. године рекао да је током свог мандата покренуо иницијативу да се та зграда прода, али да је Дирекција за имовину Србије прогласила тај објекат спомеником културе и да је тиме онемогућено да се мења спољашност зграде. Он је у то доба предлагао и "трампу".

"Имамо идеју да у склопу рационализације свих министарстава, покушамо да нађемо инвеститора који би желео да се мења и да изгради зграду у одређеној вредности, а да заузврат добије зграду у Кнеза Милоша", говорио је Шутановац 2009. године.

Статус културног добра који је ова зграда, под притиском стручне јавности, добила 2005. године, иначе, предвиђа да ће здање остати аутентично, односно да ће му бити враћен првобитни изглед оштећен бомбардовањем. Продаја и промена намене Генералштаба, међутим, нису забрањене. Неки, међутим, тврде да су власти свих ових година биле невољне да продају зграду Генералштаба, и то из безбедносних разлога, будући да ово здање директно гледа на зграде владе и Министарства спољних послова.

image