Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба

Бивши амерички званичник из Трампове администрације Ричард Гренел види га као мост преко деструктивног сукоба, а председник Србије Александар Вучић као прилику за поправљање српско-америчких односа, али без заборављања оног што се догодило – тако они ових дана коментаришу намеру да амерички инвеститор, а медији пишу да је то зет Доналда Трампа Џаред Кушнер, ревитализује зграду Генералштаба уништену у НАТО бомбардовању 1999. године.

И на њеном месту уз луксузни хотел и стамбени комплекс сагради и музеј посвећен НАТО агресији.

"Њујорк тајмс" изразио је бојазан да би потенцијални улазак у врсту пословног односа са зетом Доналда Трампа могао бити покушај да се утиче на бившег америчког председника ако се он врати у Белу кућу. Уступањем уносне локације у центру Београда, не само да би се ушло у профитабилан однос са блиским окружењем Трампа, већ би Американци саградили и музеј сопствене агресије – како се најављује и тумачи.

Гренел: Обнова Генералштаба мост преко сукоба САД и Србије 1999. године

Чињеница је да музеј НАТО агресије немамо ни 25 година од бомбардовања, али то не значи да би то требало да изгледа као, рецимо, прошлогодишња церемонија у знак сећања на жртве атомског бомбардовања Хирошиме када су јапански званичници и учесници прећутали чињеницу да су бомбу бациле САД, али су говорили о "руској нуклеарној претњи".

"Могућност да се зграда Генералштаба претвори у хотел делује узнемирујуће, поготово јер је у последњих двадесетак година она са својим ожиљцима постала нека врста симбола сећања на НАТО агресију из 1999. године", каже за РТ Балкан историчар Немања Девић.

"Она је својевремено у радовима била реконструисана, али се у јавности чешће говорило о могућности отварања музеја посвећеног одбрамбеним ратовима из 1990-их. Мислим да би ипак око једне такве одлуке, каква је препуштање ове зграде Американцима и промене њене намене у складу са законима дивљег капитализма, требало да дође након консултације са стручном јавношћу", наглашава Девић.

Како додаје, у супротном, ствара се утисак да се ради о некој врсти понижења и прилога за промену историјске свести српског народа, и то баш у марту, месецу када смо због свега што се тада дешавало на Косову и 1999. и 2004. посебно рањиви, истиче наш саговорник.

"Најпримеренија намена ове зграде била би преуређење у музеј, са сталном поставком која би се тицала Одбрамбено-отаџбинских ратова. Београд би требало да има институцију за неговање сећања на ратове у Хрватској и Босни и Херцеговини 1991-1995, као и на одбрану Косова и Метохије 1999. године", напомиње Девић.

Београд као престоница српског народа мора да сазна или да се подсети жртве и јуначке борбе својих људи у свим крајинама, додаје он.

"Такве поставке постоје и у Загребу и у Сарајеву, мислим да су сазрели услови да не у оквиру неке НВО, већ уз државну иницијативу и подршку настану и овде. Кроз фотографију, документе или експонате, требало би се подсетити на брилијантне операције, попут Коридора у Републици Српској, или битке на Кошарама у Метохији. Такође, чињеница је да је у Војсци Републике Српске било примера да су бранећи своја огњишта понекада гинуле и три или четири мушке главе из једне куће, да је било општина које су у рату изгубиле и по десет одсто свог мушког становништва", каже Девић.

Он истиче да сви ови догађаји захтевају шири осврт, да нам се не би десило, како напомиње, да подвиг једног малобројног народа какав је српски из 1990-их памтимо само по поразима.

"То су настојања империја, али би се томе требало на сваки начин опирати. Зато подржавам иницијативу да зграда бомбардованог генералштаба постане музеј са посебном поставком за Српску, поставком сећања на Крајину, поставком или спомен собом везаном с једне стране за нову Косовску битку, а с друге и на јуначки отпор читаве нације приликом НАТО агресије 1999. године. Експоната који би се изложили има сијасет: од делова непријатељске летелице Ф-117 до униформи, војних ознака и ратних застава српских јединица. То је изузетно важно и за нове генерације, које су политички конзервативније од претходних и које, иако не памте догађаје из 1999, имају посебну емоцију за њих", напомиње Немања Девић.

Вучић о Генералштабу: Поправљање српско-америчких односа, али без заборављања онога што се догодило

Историчар и академик Љубодраг Димић, говорећи о идеји музеја посвећеног НАТО агресији, напомиње да би то требало озбиљно промислити, као и да би он требало да садржи што више сегмената.

"Не само број бомби, килажа, то је сасвим споредно у односу на оно шта се жели уништити, а желело се уништити једно постојање, једна национална култура, један народ са израженим националним бићем који није желео да се повинује моди времена", истиче Димић.

Он додаје да би у таквом музеју требало да постоји један сегмент о Југославији, Србији, о ономе ко је напао и његовим интересима, о војној организацији, НАТО-у и изневеравању његове функције, као и сегмент о илегалности тог поступка, да га нису одобриле Уједињене нације. 

Музеј би требало да буде симбол једног варварства у име себичних интереса великих сила на Балкану у тренутку када не постоји равнотежа светске моћи и кад они који имају предност могу да раде некажњено шта год хоће, оцењује Љубодраг Димић.

"Радило се о варварству у име светске цивилизације које је недопустиво. Са измишљеним аргументима, са нелегитимним циљевима који нису војни, са разарањем једне земље, са сатанизацијом једног народа. Можда би у тој причи један сегмент требало посветити како се дошло до тога да бомбардујете а да немате осећај да убијате живе људе. Ти људи су сведени на бројеве, на анимално", напомиње Димић.