Србија и Балкан

Без координације и стратегије: У Приштини забринути због лобирања за пријем у Савет Европе

С друге стране, Србија активно лобира против чланства тзв. Косова у Савету Европе
Без координације и стратегије: У Приштини забринути због лобирања за пријем у Савет Европе© Anadolu / Contributor

Представници скупштине и владе тзв. Косова одвојено лобирају у Савету Европе (СЕ), без координације и заједничке стратегије, пише "Коха диторе".

Остало је мање од недељу дана до покретања процеса доношења одлуке у вези са пријемом тзв.  Косова, а известилац у Савету Европе Дора Бакојанис оставља простора за још једно приштинско проклизавање када је у питању пријем у ову организацију.

Чланица Одбора за спољне послове Ариана Мусљиу-Шоши, која је заменик Демократске партије Косова (ПДК) каже да их приштинска влада није консултовала ни о једној заједничкој стратегији.

"Ми као делегација радимо свој посао са Парламентарном скупштином СЕ. Што се тиче владе, не знам да ли интензивно ради у Комитету министара, чија се седница одржава у мају. Дана 27. марта бићемо у Француској, где се одржава седница Одбора за политичка питања, затим је гласање од 15. до 19. априла у Скупштини", изјавила је Мусљиу-Шоши.

Гервала оптимистична, њено министарство ћути

Министарство спољних послова тзв. Косова није дало појашњења о томе да ли постоји стратегија и координација са другим институцијама у "процесу лобирања".

Министарка спољних послова Доника Гервала изразила је оптимизам да ће 'Косово' успети да обезбеди две трећине гласова.

Она не мисли да ће пет држава које не признају независност спречити чланство у СЕ.

"Мислим да неће дати глас за 'Косово', али мислим да не морају да нас спречавају да уђемо у Савет Европе, јер нам не треба јединствен глас, већ 2/3 гласова који ће доћи средином априла. Имамо знатно више од 2/3 јер је подршка чланству 'Косова' у Савету Европе заиста изузетно велика", рекла је она.

"Веома сам оптимистична да ћемо у априлу бити окупирани масовним гласањем делегата, односно Парламентарне скупштине. Не могу да дам било какво предвиђање шта ће се десити од априла до маја. Потребан нам је колосалан посао да убедимо државе чланице да је 'Косову' место у Савету Европе".

Снажан отпор Приштине демократији и људским правима

Известилац за 'Косово' у Савету Европе Дора Бакојани претходно је оставила отвореном дилему о томе да ли ће њен извештај крајем марта бити усвојен.

"Немамо датум. Многи предуслови морају бити испуњени пре него што извештај буде спреман. Протеклих дана имали смо велики успех у региону, а то је повратак имовине манастиру Дечани. То показује јасан знак да постоји намера власти у Приштини да поштују владавину права и започну неопходне реформе за безбедан статус српске мањине", рекла је она.

Бакојани је истакла да је потпуно свесна да још увек постоји дуга листа нерешених случајева у вези са демократијом и људским правима на тзв. Косову, као и "снажан отпор Приштине на разним фронтовима".

"Све те забринутости у вези са демократским статусом положаја српске мањине биће детаљно споменуте у извештају који сам споменула", рекла је она.

"Препоручићу надгледање тзв. Косова од стране Савета Европе – процес постмониторинга који може да почне ако Савет министара настави са својим гласањем, јер су они одговорни за доношење одлука", додала је.

Бакојани је објаснила да је постмониторинг процес у коме чланови Политичког комитета прате сваки корак који се мора спровести пред Саветом Европе.

"Приштина мора да пристане да спроведе те кораке у наредним месецима. Тако се ради у свим земљама, тако ће се пратити на 'Косову' у случају да Савет министара одлучи да прими 'Косово' у чланство Савета Европе", рекла је Бакојани.

"Додатни критеријуми"

Спекулације о могућем пријему "Косова" у Савет Европе појавиле су се након што је приштинска власт наложила катастру да коначно, након вишегодишњег одлагања, омогући књижење 24 хектара земље која је у власништву манастира Високи Дечани.

Ипак, изасланик Сједињених Држава за Западни Балкан Габријел Ескобар је приликом посете Приштини споменуо још два услова – оснивање Заједнице општина са српском већином и експропријација земљишта на северу будући да су приштинске власти отимале земљиште од Срба како би градиле полицијске базе у четири српске општине.

Ова питања се помињу и у извештају правника Савета Европе о прилагођавању правног система 'Косова' стандардима ове организације, објављеном крајем прошле године. Како се наводи у извештају, представници међународне заједнице, укључујући ОЕБС, ЕУ, Еулекс и САД, изразили су дубоку забринутост због експропријације на северу јер процедура која је вођена није била у складу са законима и прописима тзв. Косова.

image