Србија и Балкан
Забрињавајући подаци "Батута": Алкохол конзумира сваки други тринаестогодишњак
Тек 20 процената ученика првих разреда средњих школа сматра да је конзумација четири до пет пића заредом штетна
Истраживање Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" показало је да чак 50 одсто младих повремено пије, 20 одсто њих се повремено опија, а седам одсто пије редовно.
Анкета је спроведена 2020. године у 5. и 7. разреду основних школа и првом разреду средње школе, а на упитник су одговарали и ученици других земаља, укупно више од 100.000 њих, за РТС је истакла др Биљана Килибарда из Института "Батут".
Она је објаснила да посебно забрињава проценат деце која су пробала алкохол, деце која га тренутно користе - односно која су рекла да су у претходних 30 дана користила алкохол и оних који су изјавили да су били пијани.
Истраживање је показало и да је порастао проценат девојчица узраста од 11 до 13 година које пију алкохол.
"Зашто то раде, остаје да се види. Истраживање је рађено 2022. године после пандемије током које су деца живела у промењеним условима живота. Мораћемо да упоредимо те податке, јер су се девојчице тог узраста у већој мери сврстале и у групу проблематичних корисника друштвених медија, а жалиле су се и на комуникацију у породици", објаснила др Килибарда и додала да ће анализа података показати право стање до маја.
Поражавајућа статистика да сваки други тринаестогодишњак пије намеће питање и како нађу пут до алкохола.
Начини су различити - за оне тинејџере који су почели да излазе то су кафићи, али ту су и кућа, и то у присуству родитеља или при већим окупљањима.
"Прва тема коју смо истраживали је друштвена прихватљивост и толеранција друштва према употреби алкохола и то је оно што често виђамо да родитељи дају својој деци да пију пиво. Наглашавам да се код адолесцената до 18 година свако конзумирање алкохола сматра ризичним јер може да утиче на развој детета. Идемо од ризичног пијења, преко штетног пијења до зависности од алкохола", објашњава др Килибарда.
Србија већ седам година има Национални програм превенције штетне употребе алкохола.
У њему је наведено да за смањење алкохолизма код младих није довољно научити их да је опијање штетно, већ да треба укључити цело друштво да се на време препознају знаци алкохолизма и делује превентивно.
Др Биљана Килибарда из Института "Батут" наводи да је потребно више радити.
"На то указују подаци другог истраживања, где смо видели да упркос томе што се прича да је опијање штетно млади и даље потцењују тај ризик, што је у складу са њиховим узрастом. Тек 20 процената ученика првих разреда средњих школа сматра да је конзумирање четрири до пет пића заредом у једној прилици штетно. То "ексцесивно пијење" је посебно опасно и повезано је са опијањем. Последице алкохолизма могу да буду погубне не само за кориснике, већ и за друге људе у случају туча и саобраћајних несрећа", каже докторка Килибарда.
