Србија и Балкан
РТ Балкан разоткрива Шмитову подвалу: Шта се крије иза наметања измена Изборног закона БиХ?
Саветник председника Републике Српске наводи се се овим херметички затвара један круг у којем високи представник жели да озакони своје безакоње и да учини легалним све оно што покушава да оствари путем силе
Скривена намера Кристијана Шмита, којег у Српској не признају, јер не постоји одлука о његовом именовању у Савету безбедности Уједињених нација, при наметању измена Изборног закона БиХ је покушај да се председнику Републике Српске Милораду Додику онемогући политичко деловање и тиме финализује план који је започео суђењем Додику пред Судом БиХ, оцењују саговорници РТ Балкан.
Кристијан Шмит је, наиме, у складу са такозваним "бонским овлашћењима" на која се позива, наметнуо измене Изборног закона Босне и Херцеговине. Изборни закон свакако су планирали да измене и представници политичких странака на нивоу БиХ, о чему су се и договорили у Лакташима, након чега је реаговао амерички амбасадор Мајкл Марфи, у жељи да покуша да спречи договор представника конститутивних народа у БиХ.
Како за РТ Балкан каже градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, краја међународном интервенционизму у БиХ нема, нити се назире.
"Штавише, он се непрестано појачава и са тим појачавањем компликује односе у Босни и Херцеговини и доводи их до неодрживе фазе. Управо то се дешава са изменама Изборног закона које је спровео такозвани високи представник, страни туриста Кристијан Шмит", указује Ћосић, додајући:
"Све и да нису проблематичне по све грађане, а итекако су проблематичне, измене закона се доносе само и онда када Парламентарна скупштина одлучи да их донесе и само она може да их изгласа, а не када неки странац који се лажно представља одлучи да их наметне."
Саветник председника Републике Српске Марко Ромић, правник који је радио на Нацрту изборног закона Републике Српске, који је одговор на Шмитов наметнути закон, указује шта је кључни проблем у свему овоме.
"Прво и осново, Кристијан Шмит није високи представник, он не може ништа да намеће. Друга ствар, он ни када би имао мандат Савета безбедности као део ОХР-а не би имао овлашћење ни самог доношења, а камо ли наметања закона у БиХ. Ниједним прописом институција високог представника, пре свега анекс 10 Дејтонског споразума. Пракса је, нажалост, показала да су високи представници узурпирали овлашћења и позивају се на дипломатске декларације које немају правну тежину", указује Ромић.
Он истиче да је прекршен и анекс 4 Дејтонског споразума, из којег проистиче Устав БиХ, по којем закон може да донесе само Парламентарна скупштина БиХ.
Проблем је, наводе наши саговорници, што део јавности из Федерације не схвата какву клопку Шмит прави уз подршку дела међународне заједнице. Они мисле да им чине добро и помажу да добију унитарну БиХ, а циљ је да БиХ остане "под шапом" западних земаља.
"Измене које се се доносе под плаштом заштите интегритета и транспарентности изборног процеса не представљају ни у ком сегменту то за шта се издају у реторици, већ Шмитов пледоаје и увертиру у уклањање Милорада Додика из политичког живота", упозорава правник Марко Ромић.
Ћосић је истог мишљења и наглашава да је јасна намера иза наводног демократски уређеног и транспарентног Изборног закона.
"Сада је циљ онемогућити председнику Српске да се бави политиком, уклонити га из политичког живота, јер он је Западу највећа препрека када је у питању отимање имовине Републике Српске и на крају њено потпуно обезвлашћивање, а на крају и укидање", упозорава градоначелник Источног Сарајева.
Ромић наводи да је у питању системско насиље према изабраним представницима које сада покушавају да озаконе и разјашњава читав ток Шмитове подвале који је кулминирао изменама закона.
"Једна од опасности крије се у једом од чланова у којем се нормира да се одређеним јавним дужносницима у Републици Српској може забранити политичко деловање као правна последица осуде, а ми знамо да се у Суду БиХ тренутно води поступак против председника Републике Српске Милорада Додика за кривично дело које је наметнуо Кривичном закону неизабрани високи представник Кристијан Шмит", указује Ромић.
Саветник председника Републике Српске наводи да се овим херметички затвара један круг у којем високи представник жели да озакони своје безакоње и да учини легалним све оно што покушава да оствари путем силе.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић надовезује се занимљивошћу коју је у комуникацији сазнао у комуникацији са међународним партнерима.
"Босна и Херцеговина по овоме постаје јединствен пример у свету где неко у стилу неоколонијалних владара може да доноси законе. Пре неколико дана причао сам са људима који су функционери у Централноафричкој Републици. Они кажу да у Централноафричкој Републици, када представници међународне заједнице одлуче да се мешају у унутрашње ствари те земље добију прилику да у року од 24 сата напусте земљу. Тако се ради у Централноафричкој Републици, а у Босни и Херцеговини такав неко добија прилику да ужива статус дипломате са свим погодностима које то носи", наводи Ћосић.
Овим наметнутим изменама се, такође, поново онемогућава и право хрватског конститутивног народа да сами бирају свог члана Председништва БиХ, будући да није тајна да се хрватски члан Председништва БиХ већ годинама бира гласовима Бошњака, на шта су се жалили и хрватски политичари у БиХ, али и они у матици Републици Хрватској.
"Никако један део бошњачког народа не може да схвати да конститутивност народа и консоцијативна демократија једнак глас свих етничких без обзира на број припадника поједине етничке скупине. Федерализам се не заснива на квантитету односно броју припадника одређене националне групе, већ се заснива на самом постојању те етничке групације која мора да има своје загарантовано место у систему власти", објашњава саветник председника Републике Српске, додајући:
"Хрватима следује место члана Председништва, одређени број чланова федералног Дома народа БиХ парламента, онда се тај начин мора вршити у складу са интересима и жељама хрватског народа. Не може други народ да попуњава и бира за она места која припадају хрватском народу."
Овде је на снази, наглашава Ромић, не само урушавање Дејтона и Устава БиХ, већ федерализма као концепта уређења.
"Одређени део западних сила желе да направе унитарну државу у којој не владају принципи једнакости, равноправности, већ хегемоније једне скупине над осталима", истиче Ромић уз упозорење да ће, ако се не схвате озбиљно поруке из Српске, Република Српска морати да усвоји свој Изборни Закон и изборе спроведе по њему.
Ћосић додаје да конститутивни народи морају да схвате да без Републике Српске нема БиХ, као што нема БиХ ни без Федерације, тако да је договор народа једино могуће решење, без уплитања страног фактора који је овим и нескривено доказао да Босни и Херцеговини не жели ништа добро.
