Србија и Балкан
Танасковић: Не постоје две политике Запада око "Косова", циљ је увек исти
професор и дипломата у пензији Дарко Танасковић указује да у понекад различитим изјавама утицајних чланова међународне заједнице постоји велика тактика
Иако су се из Берлина и Вашингтона у претходном периоду чули различити ставови око тога које услове "Косово" треба да испуни да би постало члан Савета Европе, професор и дипломата у пензији Дарко Танасковић каже да, ако се говори о великим политикама, онда не постоје две политике Запада. Он напомиње да постоји само тактичка операционализација политике са одређеним циљем, који у овом случају значи долажење до тога да "Косово" буде прихваћено као међународно призната држава, па и од стране Србије.
"Међутим, ту морамо бити пажљиви, јер када кажемо да је то све иста политика, занемаримо неке нијансе које каткада нису небитне и које би као одређени маневарски простор могли да искористимо, ако ништа друго за успоравање тог процеса, јер је време врло битан чинилац у историји који се често занемарује", каже Танасковић за "Косово онлајн".
У понекад различитим изјавама утицајних чланова међународне заједнице, како указује, постоји велика тактика.
"Она постоји зато што се њихови циљеви на другим пољима у другим неким догађајима мењају сходно тим коњуктурама, а то су догађаји на које они до краја не могу утицати као што би хтели. Због тога се стално калкулише у којој мери би овакав или онакав приступ решавању, са њихове тачке гледишта, косовског питања био бољи у погледу реализовања њихових интереса", навео је Танасковић.
Он је објаснио да се увек одмерава шта би било боље: да ли би било боље Србији дати мало да дише, па ту тражити маневарски простор за реализовање свог коначног циља или пак више притиснути Србију и дати пуну подршку властима у Приштини. Он указује да је тако и у случају пријема у Савет Европе и мислим да ће се ту гледати да се то у догледно време реализује.
У великим кризним ситуацијама у којима се много тога ломи у свету, истиче наш саговорник, ако се неко доживљава као једно од тих кризних подручја, он самим тим постаје значајан.
"Био бих веома срећан када ми никоме не бисмо били занимљиви на тај начин. Али, та врста занимљивости доводи до тога да се и вашим аргументима посвети већа пажња да би се видело како са вама поступати да би могао да се постигне коначни циљ. Ту ми имамо шансу, јер ту ништа није до краја решено за један краткорочни и средњерочни период иако нас сви убеђују наводећи неке датуме као својеврсну врсту психолошког рата да, ето, до овог датума мора бити решено, до америчких избора мора бити решено и тако даље", каже Танасковић.
Он сматра да не смемо занемаривати нијансе које постоје, али истовремено морамо бити свесни чињенице да је то ипак део једне исте политике са крајњим јединственим и увек истим циљем.
Председник Одбора за спољне послове немачког Бундестага Михаел Рот, подсетимо, изјавио је да су "додатни услови које САД намећу Косову за улазак у Савет Европе неправедни".
Претходно је заменик помоћника државног секретара САД Габријел Ескобар рекао да осим враћања земљишта манастиру Високи Дечани постоје и друга два услова која се тичу експропријације земљишта на северу и Заједнице српских општина.
