Србија и Балкан
НАТО или недостатак политичке воље: Шта спречава Србију да врати обавезно служење војног рока
Почетком јануара, министар одбране Милош Вучевић најавио је покретање иницијативе за укидање одлуке о суспензији обавезног служења војног рока. Међутим, до сада је откривено мало конкретних ствари у вези са овим питањем
Од покретања Специјалне војне операције у Украјини, поједини европски званичници су у више наврата говорили о томе да се у њиховим државама разматра увођење обавезног служења војног рока.
Разлог за ово је једноставан – искуства из СВО показала су да професионалне војске нису у стању да воде дуготрајан конвенционалан оружани сукоб високог интензитета, а имајући у виду страх од тога да ће "Русија након што заврши са Украјином наставити даље на Запад", јасно је због чега европски лидери разматрају ту идеју.
Тако су крајем марта председници Летоније и Естоније позвали друге европске земље да учине више како би се припремили за могућу оружану конфронтацију са Русијом – од регрутације и посебног пореза на одбрану, до значајног повећања војних издатака.
Интересантно је да обе државе већ имају неки вид обавезног војног служења, тј. Естонија га има од 1991. године, док га је Летонија вратила 2023. управо због страха од Русије. На сличан потез из истог разлога, само осам година раније определила се и Литванија, а поред набројаних, у оквиру НАТО-а, неку врсту обавезног војног рока (парцијалног или свеобухватног) имају и Шведска, Норвешка, Данска, Финска, Турска и Грчка.
Такође, због недостатка нових регрута на годишњем нивоу, бројне друге државе са добровољним служењем у саставу Алијансе све чешће помињу опцију враћања обавезног служења. И тако док државе чланице НАТО-а разматрају омасовљење својих оружаних снага и спремају се за "свеопшти рат са Русијом", поставља се питање:
"Шта спречава Србију, земљу окружену чланицама Алијансе, да врати обавезно служење војног рока?"
Најаве са почетка године и добро познати проблеми
Као што је познато, почетком јануара 2024. године, министар одбране Милош Вучевић најавио је покретање иницијативе за укидање одлуке о суспензији обавезног служења војног рока. Од тада се у више наврата помињала ова идеја, а сам председник Србије Александар Вучић најавио је да ће у мају разговарати са Генералштабом и Скупштини о свим предлозима у вези са враћањем обавезног служења.
Ипак, до сада је мало конкретних ствари откривено о потенцијалном враћању обавезног служења, а према најавама Вучевића, војни рок би трајао "не дуже од четири месеца", обука би била подељена на два дела – теоријску и практичну, регрути би имали сваки или сваки други викенд слободан, док није познато да ли ће горња старосна граница остати на 27 или бити померена на 30 година.
Осим тога, постоје и одређене законске потешкоће који отежавају читав процес враћања обавезног војног рока. Пре свега, за доношење одлуке у вези са суспензијом или поновним увођењем обавезне службе, мора се сачекати конституисање Владе Србије.
Затим ту су други проблеми, попут стања и опремљености касарни и других војних објеката, одлив официрских и подофицирских кадрова који се интензивирао у последњих неколико година и питање приговора савести, које је за време обавезног служења у великој мери злоупотребљавано.
За потоњи проблем већ постоји нека врста решења, која подразумева да би сви "приговарачи савести", односно они који изаберу цивилно служење, свакако били послати на службу у касарнама само не би имали додира са оружјем. На тај начин они би испуњавали тзв. трећу мисију војске – помоћ цивилним органима, како је рекао Вучевић.
Што се, пак, касарни и кадрова тиче, ови проблеми захтевају много веће улагање у ресурсе војске и побољшавање услова запослених у активном саставу, што наравно подразумева додатне финансијске издатке за сектор одбране Републике Србије.
Политичко, а не питање способности и капацитета
Враћање обавезног служења војног рока примарно је питање (недостатка) политичке воље и утицаја страних фактора, сматра генерал у пензији Митар Ковач, који је за РТ Балкан изјавио:
"Основни проблем је политичка воља, односно одговорност власти да у складу са потребама државе и потребом за јачања ратне војске донесе хитну одлуку о наставку служења војног рока. То није дуг процес, потребна је само одлука Владе и Народне скупштине и то се све може брзо решити. Мислим да је главни узрок тога утицај и деловање спољашњих фактора, пре свега водећих сила у оквиру НАТО и ЕУ, јер су то чиниоци који притискају власт у Србији и који после толико година и упркос очигледним потребама не дозвољавају наставак служења војног рока."
Генерал у пензији сматра и да је дошло до својеврсне промене спољнополитичке оријентације, што се може видети и по одређеним поступцима у домену набавке наоружања и војне опреме.
"Нажалост то (притиске Запада), видимо и по промени спољнополитичке оријентације јер ми све више излазимо у сусрет западним центрима моћи, нпр. у погледу мораторијума на војне вежбе, односно одржавања вежбе 'Платинасти вук' са САД и државама из региона у саставу НАТО-а, као и у виду куповине 'рафала' од Француске, тј. војнотехничке сарадње са њима", рекао је Ковач и додао:
"Све су то индикатори који нажалост указују да Србија постепено али поуздано иде ка НАТО и да је зависна од њега, те да због тога нема обавезног служења војног рока."
Што се тиче проблема са касарнама, кадровима и новцем, пензионисани генерал сматра да су то заправо све "изговори власти за не доношење одлуке".
Коментаришући поступке земаља у оквиру Северноатлантске алијансе да врате или пооштре мере у вези са обавезаним војним роком и, паралелно, притисцима на Србију да не донесе исту одлуку, Ковач је изјавио:
"Ми иако нешто купимо или набавимо од савремених борбених система, њима (Алијанси) је битно да не омасовимо и подмладимо ратну војску, док паралелно са тим државе чланице НАТО-а попут Финске, Шведске, Хрватске или чак Немачке, све више говоре о обавезном служењу војног рока, или повећању контингената за обуку младих војника. Наравно то је све у складу са пројекцијом моћи НАТО-а на исток Европе, односно припреме њихових контингената и ратног састава за сукоб са Руском Федерацијом."
"Када погледамо све оно што нам се дешава у окружењу по питању Косова и Метохије и Републике Српске, видимо да су заправо то неки од главних разлога због којих НАТО не дозвољава војно јачање Србије", сматра генерал.
Он оцењује и да идеје о обавезном служењу у НАТО земљама, уз истовремено ограничавање наше државе у истој сфери, Србији не иде у прилог, те да угрожава националну безбедност, због тога што је велики део нашег ратног састава по годиштима стар и не може задовољити потребе војске.
"Највећи проблем јесте што не слушамо своје, потребе него подлежемо притисцима САД, НАТО и ЕУ", закључује генерал у пензији.
