Србија и Балкан
Да ли ће идеја бојкота поцепати опозицију?
Опречне изјаве о бојкоту београдских избора, раздвајање посланичких клубова, јавно напуштање странке – све ово у неколико последњих дана задесило је прозападну опозицију
Мање од два месеца је остало до нових београдских избора, а прозападна опозиција која је тражила да се избори пониште и да се одржи ново гласање нема јасну стратегију шта би требало да чини.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић за сутра је најавила нове консултације са парламентарним странкама, али неке од њих су одлучиле да не учествују у даљим разговорима.
Драган Ђилас у име Странке слободе и правде и Милош Јовановић у име Новог ДСС-а и ПОКС-а одлучили су да не оду на разговоре и заступају идеју бојкота.
Ко је за бојкот, а ко не
Када је власт објавила да прихвата два услова опозиције – ревизију бирачког списка и промену уређивачке политике РТС-а, али не и спајање локалних и београдских избора, од овог дела опозиције чуло се да се спремају за акцију, а не бојкот, иако нико није хтео да објасни шта то подразумева.
Да су ипак ближи бојкоту, потврдио је Ђилас гостујући у емисији "Утисак недеље", а да је истог става у споменутој емисији рекао је и Милош Јовановић.
Због критике да би због бојкота односи у овом делу опозиције остали исти, а нико не би сносио политичку одговорност за изборни неуспех, Ђилас је одбио да учествује даље у емисији.
Поједине странке из овог блока ипак најављују да неће тако лако одустати од борбе за изборне услове. Зато ће отићи на сутрашњи састанак са председницом Народне скупштине.
Овај став заступају лидер Народног покрета Србије Мирослав Алексић, председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић и лидер Зелено-левог фронта Радомир Лазовић.
"Важно је да не одустанемо унапред од борбе. Да не дигнемо унапред руке од могућности да се на тим изборима учествује и победи", рекао је Грбовић за Н1.
Како додаје, до опозиције је да учини све што је до ње док се не исцрпе институционалне могућности, па тек онда да се боре на ван институционалан начин.
"Ако то не буде било могуће, рећи ћемо – немогуће је да се учествује на оваквим изборима, морамо да тражимо друго средство борбе и то је такође легитимно", поручује Грбовић.
Подсетимо, када је опозиција 2020. најавила бојкот избора, ПСГ под вођством Сергеја Трифуновића је заговарао ту идеју док власт није одлучила да спусти цензус на 3 одсто.
Та странка је онда изненада одлучила да изађе на изборе и претрпела пораз са освојених нешто више од 50.000 гласова, односно 1,58 одсто гласова.
Да у блоку "Србија против насиља" постоје несугласице, додатно је подгрејала вест да је Странка слободе и правде формирала појединачни посланички клуб и да у њему више неће бити Покрет слободних грађана.
Јуче је ССП напустила чланица председништва Ана Стевановић Ђукић. Као разлог за свој потез навела је то да предстојећу најаву бојкота београдских избора сматра погрешном. Све ово подстакло је нагађања да ли ће идеја бојкота разјединити опозицију.
Хамлетовска дилема
Идеја бојкота је реалан изазов за опозицију, јер у себи носи опасност да доведе до раскола и то не само по идеолошком него и по тактичком критеријуму, оцењује аналитичар Ђорђе Вукадиновић.
"У овом тренутку се чини као да тема бојкота потенцијално дели опозицију, али ако преброде то искушење, онда би то могло додатно да их хомогенизује", сматра наш саговорник.
Напомиње да би власт могла ову дилему додатно да отежа опозицији тако што би пристала на нове уступке.
"Бојкот је ризик и за власт. Без обзира што говоре говоре супротно, није им свеједно да ли ће четири петине парламентарне опозиције бојкотовати изборе", каже Вукадиновић.
Сматра да, ако не буде озбиљних уступака, већи део опозиције ће истрајати у бојкоту, али ако буде уступака, онда ће поделе још више да се распламсају, а пукотине у опозицији ће да буду још веће.
"У ваздуху и даље лебди могућност компромиса власти и опозиције у последњи час", каже наш саговорник и оцењује да ће наредни дани бити кључни за одлуку опозиције о бојкоту избора.
Своју улогу у разрешењу изборне дилеме могли би да имају и странци и западне амбасаде, имајући у виду да ће представници "Србије против насиља" у четвртак говорити пред Бундестагом о изборним условима у Србији.
Посланик Еколошког устанка који је члан СПН Александар Јовановић Ћута каже да је потребно прво видети да ли је власт спремна да испуни минимум услова, па тек онда одлучити о бојкоту избора.
"Оно на чему ће Еколошки устанак инсистирати јесте да коалциија Србија против насиља остане на окупу. На томе смо инсистирали још од маја месеца. То је за нас у овом тренутку најважније", каже Јовановић за РТ Балкан.
Како напомиње, само је потребно да остану заједно, а одлука о бојкоту ће бити ствар већине у оквиру Србије против насиља.
"Ми смо и до сада имали различите ставове па смо се увек договорали онако како већина одлучи", појашњава Јовановић.
До краја дана се очекује састанак у оквиру групе "Србија против насиља", на којем ће се расправљати о бојкоту. У савезу од 15 политичких субјеката одлучује се консензусом, а када он не постоји, прелази се на већинско гласање. Већ сутрадан по томе ко се појавио у Скупштини Србије могло би да се види које заступао коју опцију.
