Србија и Балкан

Шта све планира Република Српска: Од враћања војске до одговора на резолуцију о Сребреници

Власти у РС су за сутра заказале посебну седницу Народне скупштине, а затим и велики митинг у Бањалуци под називом "Српска те зове"
Шта све планира Република Српска: Од враћања војске до одговора на резолуцију о Сребреници© Elman Omic/Anadolu Agency

Република Српска покренуће низ потеза како би издејствовала своју самосталност, ако резолуција о Сребреници буде усвојена у Генералној скупштини УН.

Како пишу "Вечерње новости", наш народ и руководство у Бањалуци неће прихватити жиг геноцидности, па су спремни да поврате изворна овлашћења која им по Дејтону припадају: активирање војске РС, затим враћање надлежности из области правосуђе, енергетике, јавних набавки, пореске политике, управљања границом, изборног процеса, химне, грба.

Како би се заштитили од резолуције, власти у РС су за сутра заказале посебну седницу Народне скупштине, а затим и велики митинг у Бањалуци под називом "Српска те зове".

На дневном реду парламента наћи ће се шест тачака: Извештај међународне комисије о страдању свих народа на подручју Сребренице, избор делегације Народне скупштине за Парламентарни форум Републике Српске - Србије, Предлог изборног закона РС, али и закони о имунитету РС, о референдуму и грађанској иницијативи. На столу су и измене прописа о раду, којима је циљ да регулише исплату плата јавним личностима на црној листи САД, а које су морале да погасе рачуне у банкама РС како оне не би добиле санкције.

Посланици ће разматрати извештај о Сребреници, који је Влада РС усвојила 2021. Реч је о документу на 1.000 страна чијом израдом је руководио израелски стручњак Гидеон Грајф.

Након темељне истраге Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште, кључна је тачка у том тексту.

Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи (углавном ратних заробљеника) убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити. Комисија је навела да је из правне перспективе важно разликовати војни напад на Сребреницу од масовних убистава која су уследила након напада.

"Утврђено је да је ултиматум који је Ратко Младић објавио био у складу са једногодишњом праксом, уведеном већ у Директиви 4 донетој у новембру 1992. године, где је наведено да се разоружају војно способни и наоружани мушкарци, а уколико не пристану, наређено је да се униште. Масовна погубљења након 12. јула лако се могу прихватити као стравична последица одбијања предаје", наведено је у закључним разматрањима.

Ова комисија бавила се и бројем страдалих у сребреничкој регији, првенствено бројем убијених муслимана. Напомињу да је до сада било широко прихваћено тумачење да убиство 8.000 муслиманских мушкараца наликује геноцидним злочинима које су починили нацисти, систематски одвојивши Јевреје и друге мањине од остатка становништва, да би их потом убили.

Налази Комисије показују да се злочин такве природе није догодио. Штавише, Комисија је утврдила да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије Републике БиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника војске која се пробила кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији. Напади на ову колону, који су проузроковали смрт приближно четири до пет хиљада припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ, могу се сматрати легитимним војним акцијама.

Међутим, погубљење 2.500-3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размењених војника, представља ратни злочин. Комисија не сумња у злочиначку природу ових убистава, наводи се у закључцима.

Највећи светски стручњак за Холокауст Ефраим Зуроф рекао је јуче да се у Сребреници није догодио геноцид него ратни злочин, те истакао да се тај појам данас без икакве сумње злоупотребљава у политичке сврхе и да Генерална скупштина УН не може да одреди шта је геноцид:

"Изворна дефиниција речи геноцид је покушај да се уништи један читав народ, то није оно што се десило у Сребреници, оно што се тамо десило је ратни злочин. Људи који желе да добију неку подршку или финансијска средства за неку трагедију коју су преживели, наравно да желе ту трагедију да представе као најгору могућу."

Такође, на седници Скупштине наћи ће се и закон о референдуму и грађанској иницијативи, чији је Нацрт усвојен још у децембру, а у којем је главна промена у томе што је за сваки будући референдум у РС задужена Републичка изборна комисија, а не ад хок комисије.

image