Србија и Балкан
Дипломатска офанзива Београда поводом резолуције у Сребреници: Ко ће стати уз Србију у УН
Наша највећа моћ лежи у томе што можемо да се ослонимо на пријатељске земље који имају далеко већу моћ но што је наша, а то су НР Кина и Руска Федерација које схватају шта се крије иза овог потеза, као што схватају многе земље Глобалног југа, каже за РТ Балкан проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука
У Мисији Србије при Уједињеним нацијама у Њујорку пре два дана формиран је штаб који ће се бавити питањима у вези са покушајем усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација.
У Њујорку је и председник Србије Александар Вучић који се, између осталог, састао и са представником Руске Федерације при УН Василијем Небензјом. Руског дипломату замолио је да "и овога пута, подржи позицију наше земље приликом одлучивања у УН".
Претходно Вучић је поручио грађанима да шансе Србије нису велике, али да ће се борити, као и да ће народ видети резултате.
О резолуцији о Сребреници чији су иницијатори Немачка и Руанда требало да се одлучује у ГС УН 2. маја.
Сједињене Америчке Државе имају толику моћ да мењају саму процедуру, указује професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић за РТ Балкан.
"Користе врло ретко коришћену процедуру која постоји за некаква ситна административна питања где се не рачунају ни гласови уздржаних и није потребна двотрећинска већина, него проста. САД врше страховити притисак на све осим на Руску Федерацију, чак и на Кину, али без успеха, да не говоримо о њиховим савезницима и мањим земљама. Тим државама је јако тешко да буду против, много им је лакше да буду уздржане или да их нема тог момента у сали, тзв. гласање ногама. Међутим, САД хоће да натерају те земље да гласају за јер претпостављам да се не би усудиле да гласају против", каже проф. др Митровић.
Она додаје да је у таквим околностима положај Србије тежак, са скученим геополитичким изборима.
"Наместо подршке суседних земаља имамо њихово сврставање баш под ове антисрпске заставе. Имамо ту и тврђи муслимански блок који не улази много у суштину ствари и на таквим платформама је подржавао и подржава увек муслиманско руководство у Сарајеву. Имамо и недовољно обавештене државе које мисле да се ту нешто позитивно подржава. Многе државе нису довољно упознате, географски су далеко, немамо блиске односе с њима, тако да су наши домети релативно скромни", истиче наша саговорница.
Она, међутим, напомиње да имамо пријатељске земље са којим смо успоставили или обновили односе, обнављамо стара пријатељства из времена Несврстаних, потписани су неки споразуми са АСЕАН-ом, добили смо и позив из БРИКС-а.
"Кренули смо да радимо можда нешто највише што можемо а то је да је председник државе отишао на расправу о стању на КиМ у Савету безбедности УН и то користи да организује изузетно интензивну дипломатску активност. Али, наша највећа моћ лежи у томе што можемо да се ослонимо на неке пријатељске земље који имају далеко већу моћ но што је наша, а то су НР Кина и Руска Федерација које схватају шта се крије иза овог потеза, као што схватају многе земље Глобалног југа", истиче Митровић.
Оне схватају да је то један манипулативни потез којим жели да се подрије ионако крхка стабилност у региону и изврши додатни притисак на Србију, каже Драгама Митровић.
Што се тиче политике наших "партнера" са Запада и ЕУ, наша саговорница напомиње да Србија никада није избегавала трговинску, економску, културну и друге видове сарадње са њима, али је, нажалост, стално на удару њихових насртаја на наш суверенитет.
"Врло је тешко одржавати такве односе кад вам неко с једне стране прича да има позитивну политику према вама и тобоже вас позива у заједничку будућност, а другом руком вам сече грану на којој седите. То је реалност односа са тим земљама, као и са Бриселом који је уграђујући Охридски споразум у преговарачко поглавље 35 показао да не жели Србију у ЕУ", напомиње Драгана Митровић.
Све чланице УН су детаљно информисане шта Србија мисли и каква јој је позиција и кад је у питању резолуција о Сребреници и кад је у питању Косово и Метохија, каже дипломата у пензији и некадашњи представник наше земље при УН Бранко Бранковић.
"Немачка и Руанда, које су у крви до колена када је у питању геноцид усуђују се да покрећу акцију да се призна тобоже геноцид који се није догодио у Сребреници. Наша мисија у УН и делегација чине натчовечанске напоре да свакој делегацији предоче шта све то значи", каже Бранко Бранковић за РТ Балкан.
Резултати ће се сигурно видети, додаје он.
"Све оно што је Вучић говорио, везано и за Сребреницу и за КиМ, јасно је свим земљама чланицама УН. Али, поједине земље су под огромним економским, политичким, па и војним притиском од стране управо земаља ЕУ и САД које се грчевито држе за постојећу власт не би ли још мало успели да је продуже", истиче Бранковић.
Такав притисак, како додаје, не важи за земље чланице БРИКС-а које су носиоци идеје другачијег поретка у међународним односима, мултиполарног света.
"Нарочито пет земаља оснивача (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), то су огромне земље и ту нема шансе да било која од европских земаља или САД, које су пре свега биле колонијалне силе, врше притиске или уцењују. Али зато могу на мале земље Латинске Америке, Африке и Азије, које су тек прогледале са идејама БРИКС-а да изврше у одређеној фази притиске", каже Бранковић.
