Нови притисци ЕУ: Србија назадовала јер није увела санкције Русији

Европска унија "дубоко жали" што Србија није увела санкције Русији и "испунила своју обавезу" усклађивања са рестриктивним мерама, стоји у нацрту закључака Савета министара спољних послова ЕУ, а преноси Танјуг.

Овај документ требало би да усвоје шефови дипломатија ЕУ 13. децембра, а затим ће се текст наћи на дневном реду самита лидера ЕУ који је заказан за 15. и 16. децембар у Бриселу.

Савет очекује да "Србија испуни своју обавезу преузету у оквиру преговарачког оквира и да појача своје усклађивање са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама као питање од највећег приоритета", пише у закључцима.

У нацрту документа, Европска унија узима у обзир "подршку Србије резолуцијама Генералне скупштине Уједињених нација усвојеним као одговор на руски агресорски рат против Украјине, као и друге релевантне кораке".

Ипак, није потпуно задовољна.

"ЕУ дубоко жали због назадовања Србије у складу са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, посебно због неусклађивања са санкцијама ЕУ против Русије и Белорусије, као и њене спољно-политичке акције супротне заједничком приступу ЕУ".

ЕУ је ипак задовољна што Србија "континуирано активно" учествује у "мисијама и операцијама ЕУ у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике".

Поздрављени су и "позитивни кораци" Србије у усклађивању са визном политиком ЕУ, али је наглашено да су у овој области потребни континуирани напори, "посебно у погледу трећих земаља које представљају нерегуларну миграцију или безбедносни ризик за ЕУ".

Ова организација задовољна је и што је нова Влада Србије "афирмисала интеграцију у ЕУ као свој стратешки циљ", али наглашава и "да треба да уследе акције".

Државе чланице сматрају и да реформе у области владавине права "морају поново добити замах", као и да се мора побољшати независност и укупна ефикасност правосуђа, а мора се, кажу, и ефикасно спроводити акциони план медијске стратегије.

"Напредак у овим областима, као и на нормализацији односа Србије са 'Косовом'", и даље je, како се наводи у документу, од суштинског значаја и одредиће темпо приступних преговора.

У документу у који је Танјуг имао увид, тачка посвећена Дијалогу између Београда и Приштине остала је празна и биће попуњена пре самог почетка министарског састанка 13. децембра, а можда тек пред самит ЕУ лидера, у зависности развоја догађаја.

У забелешкама ЕУ истиче се и да се од Србије очекују "опипљива побољшања у ефикасном остваривању права припадника националних мањина, посебно у областима образовања, употребе мањинских језика, приступа медијима и верским службама на језицима мањина", и "права ЛГБТ особа, укључујући њихово право на слободу окупљања и изражавања".

Србија се подстиче и да "интензивира структурне реформе јавне управе и државних предузећа, са посебним фокусом на државна предузећа у енергетском сектору", као и да "даље јача добросуседске односе и доприноси стабилности и помирењу са свим партнерима у региону".