Свет

Састанак кинеског председника и саудијског краља: Изградња заједничке кинеско-арапске будућности

Немешање у унутрашње ствари и узајамно подржавање територијалног интегритета су везивно ткиво овог партнерства, пише кинески председник
Састанак кинеског председника и саудијског краља: Изградња заједничке кинеско-арапске будућности© TANJUG / Saudi Press Agency via AP

Чувар две свете џамије краљ Салман бин Абдулазиз Ал Сауд примио је данас, у палати Ал-Јамама у Ријаду, председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга, у присуству принца Мохамеда бин Салмана, јавља регионална агенција СПА. 

Том приликом разговарало се о пријатељству две земље, али је потписан и свеобухватни споразум о стратешком партнерству између Саудијске Арабије и Кине, као и бројни други споразуми. 

Богат церемонијал, срдачни осмеси и топла атмосфера драстично се разликују од хладне добродошлице која је обележила посету америчког председника Џозефа Бајдена раније ове године. Убрзо после хладне добродошлице уследио је и хладан туш, када је саудијски премијер одлучио да упркос Бајденовом убеђивању ограничи производњу сирове нафте у организацији ОПЕК+. 

Док траје историјска посета Си Ђинпинга заливској краљевини, коју многи виде као помаљање нових геополитичких обриса на мапи света, у саудијском листу "Ријад" изашао је и осврт кинеског лидера на арапско-кинеске односе. 

Он истиче да је арапски свет кључна снага за одржавање међународне правичности и правде, да заговара средњи пут и умереност, а противи се сукобу цивилизација. 

"Арапски народ цени независност, супротставља се спољном мешању, политици моћи и безобразлуку", пише кинески председник, не наводећи о чијем "мешању и безобразлуку" је реч, мада не треба бити експерт за читање између редова да би се препознали обриси Америке у овом опису. 

Похвале на рачун арапских партнера звуче више него уверљиво, јер неодољиво личе на оно што је на Двадесетом националном конгресу Комунистичке партије Кине Си истакао као националне циљеве: непоколебљиво инсистирање на самосталној дипломатској политици, супротстављање свим облицима хегемонизма, политици силе, хладноратовском менталитету, мешању у унутрашње послове других земаља и примени двоструких критеријума.

У чланку се наводи да се дипломатски односи Кине и арапских земаља заснивају на разумевању, поштовању, помоћи и солидарност. Како сликовито пише кинески председник, ове земље "постале су добри пријатељи који једни друге третирају као једнаке, добри партнери који теже обостраној користи и добра браћа која деле и добро и зло"

Међу најважнијим ставкама је подршка арапских земаља суверенитету и територијалном интегритету Кине, што је опет прећутни прекор Вашингтону због начина на који се односи према овом питању. Док је председница Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси махала заставом "очувања демократије" приликом посете Тајвану, Кина је у арапским земљама нашла партнере који ће подржати њене кључне интересе. Заузврат, подсећа кинески председник "у стварима као што је палестинско питање, чврста подршка Кине арапским државама била је доследна и непоколебљива". 

Заједничка будућност кинеско-арапске заједнице

Ни истицање значаја сарадње не звучи као флоскула, у моменту када добар део света (својевољно) клизи у поларизацију, "суптилно подстакнут" ставом Америке да "ко није са нама, тај је против нас". Кинески лидер наводи да ће Кина радити са арапским државама како би наставили традиционално пријатељство и изградили кинеско-арапску заједницу са заједничком будућношћу у новој ери.

Везивно ткиво нове заједнице биће "немешање у унутрашње ствари, узајамно подржавање у очувању територијалног интегритета и суверенитета и подршка међународној правичности и правди". 

"Наставићемо да заједнички делујемо (...) како бисмо стабилизовали нестабилне регионе... Наставићемо да се заједнички залажемо за мир, развој, једнакост, правду, демократију и слободу - заједничке вредности човечанства", поручује Си.

Стабилност региона у којој сада Кина жели да игра важну улогу представља још један ексер у америчко-саудијско партнерство и знак да је "безбедност за нафту" почела да се крњи. Америка више није главни - или бар није једини гарант безбедности региона- и то је разлог зашто Вашингтон са стрепњом прати дешавања у Ријаду ових дана. Нафта је све скупља, а безбедности је све мање, па је вишедеценијско партнерство САД и заливске краљевине пољуљано у самим темељима.

Глобални резервоар енергената 

У чланку се истиче значај ГЦЦ, "једне од најдинамичнијих регионалних организација на свету", која представља чвориште које повезује Азију, Африку и Европу. Осим тога, ГЦЦ је глобални резервоар енергената који располаже са "30 одсто резерви нафте и 20 одсто светских резерви природног гаса" и игра све значајнију улогу у регионалним и међународним односима. 

Кина је остала највећи трговински партнер ГЦЦ и највеће извозно тржиште петрохемијских производа. У 2021. години кинески увоз сирове нафте из земаља ГЦЦ премашио је 200 милиона тона. 

Си истиче да стратешко партнерство Кине и Саудијске Арабије тежи да буде још јаче. 

"Кина је одушевљена што види да под вођством краља Салмана и престолонаследника Мухамеда бин Салмана, саудијски народ маршира крупним корацима ка визији 2030", пише кинески лидер.

Подршка Мухамеду бин Салману свакако је још један "прст у око" Америци, која није престала да сматра принца одговорним за убиство новинара "Вашингтон поста" Џамала Кашогија, иако је, баш пре неколико дана, амерички суд одбацио тужбу против саудијског престолонаследника. Бајден је дао имунитет Бин Салману, принуђен да спусти тон због енергетске кризе, мада је изгледа сметнуо са ума да спуштен тон и даље не значи пријатељски тон.  

Си закључује да ће Кина и Саудијска Арабија наставити да се залажу за независност и да се супротстављају спољном мешању.

"Јачаћемо сарадњу у мултилатералним оквирима као што су УН, Г20 и Шангајска организација за сарадњу, заједнички ћемо практиковати истински мултилатерализам и дати већи допринос одржавању мира и стабилности на Блиском истоку", закључује он. 

image