Кијев усвојио нови закон: Сви имају право на слободу изражавања, али не и Руси

Украјинска Рада усвојила је данас нови закон о правима националних мањина у земљи, у складу са којим сви народи имају право на самоизражавање и учешће у политичком и културном животу, осим оних који би својим дејствима могли да потпомогну стварање позитивног имиџа Русије.

Како се наводи у тексту закона, представници националних мањина имају право на самоидентификацију, слободу јавног и мирног окупљања, слободу изражавања својих ставова и уверења, мисли и исповедања вероисповести по жељи. Дозвољено је и учешће у политичком, економском и друштвеном животу, као и очување културног идентитета националних мањина уз коришћење њиховог језика.

Међутим, документ садржи и једну ставку којом се забрањује пропаганда Русије и деловање њених државника и организација "који стварају позитивну слику" о њој на територији Украјине.

Усвајање овог закона о правима националних мањина био је један од услова за почетак преговора о приступању Украјине Европској унији.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у априлу је рекао да је кијевски режим агресивно поступао са припадницима других нација, неретко прибегавајући принудној асимилацији.

О овоме су говорили и у Мађарској. Шеф мађарске дипломатије Петар Сијарто критиковао је у фебруару Украјину због нарушавања права мађарске заједнице у тој земљи. 

У марту прошле године чак су и Уједињене нације обратиле пажњу на однос Украјинаца према националним мањинама, додајући да су забележена непријатељска дејства против других нација, укључујући и оне који су говорили на руском. 

Примећена су негативна осећања према онима који су критиковали усвојени закон о заштити украјинског језика као државног, којим се овај језик 2019. године и званично позиционирао као главни у Украјини. 

Закон је увођен у етапама током неколико година и њиме се обавезује коришћење украјинског језика у јавном животу, док се при свакодневној комуникацији и током верских обреда допуштало коришћење и других језика.

Руски медији писали су да је ова одлука била усмерена пре свега на притесњивање руског језика, али и да он угрожава права појединаца других народа, на пример, Мађара. Њима није било дозвољено да током старијих разреда у школама слушају предмете на родном језику. Будимпешта је због тога дуго блокирала напоре Украјине који су се тицали њених напора да дође до интеграције у НАТО.