Свет

Немачки речник политичког насиља према Србији

"Екипа либерално-зелених снага води политику индиференције, мире се с тим да више нису лидери ЕУ, прихватили су да политиком господари Вашингтон", изјавио је политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за "Блиц"
Немачки речник политичког насиља према Србијиwww.globallookpress.com © Florian Gaertner

После одласка канцеларке Ангеле Меркел Немачка је окренула лист према Србији, пише "Блиц" и потом анализира зашто је Берлин "љут" на Србију док Вашингтон (на први поглед) показује "знатно више разумевања" пре свега за прилике на Косову и Метохији.

"Инсталирали су амбасадора Кристофера Хила, који је коаутор Дејтонског споразума, где нико од три стране није апсолутни победник или губитник, док сада имамо француско-немачки споразум који тражи од Србије да се одрекне Косова и тако пуца себи у ногу. Тешко да то може да уроди плодом", каже политички аналитичар Цвијетин Миливојевић за "Блиц".

Иако је спољна политика Берлина иста као у време Меркелове, драстична разлика је у томе што садашња политичка гарнитура у Берлину често користи експлозивне изјаве на које Београд мора да реагује, што затим усложњава ситуацију око Косова.

"Позиција ЦДУ је била суверенистичка и Немачка је тада била важнија од ЕУ, привредно стабилна, а ова екипа либерално-зелених снага која је дошла после њих има другачију политику. А то је политика индиференције, мире се с тим да више нису лидери ЕУ, прихватили су оно чему се Меркелова одупирала, а то је да политиком господари Вашингтон. Меркелова се трудила да буде супротно, а сада се Немачка не разликује од осталих 26 чланица ЕУ и довела је себе у позицију да гледа и чека миг Вашингтона", појашњава Миливојевић.

Коментаришући изузетно оштру изјаву немачког амбасадора Јана Родеа да "барикаде треба уклонити пре Божића" и да је захтев Београда о повратку српских снага на КИМ "апсурдан и бесмислен", Миливојевић каже да су се "немачки амбасадори трудили да у рукавицама кажу оно што сад актуелне дипломате говоре без увијања. А то је брутално повређивање територијалног интегритета земље у којој су".

"Није Ангела Меркел била за то да Косово буде део Србије, нити за њен бржи улазак у ЕУ, али она није чинила оно што ради актуелна власт већ супротно. Нудила је шаргарепу и паралелно притискала Србију да се удаљи од Косова", додаје Миливојевић.

Бивши амбасадор Милан Божиновић истиче да све раније изјаве немачких званичника карактерише једна врста притиска који погоршава ситуацију.

"Немачка нуди споразум, али мора да зна да ће под овим околностима Србија тешко моћи да га прихвати, поготово ако је увређена начином на који јој се обраћају. А нарочито када су та обраћања ноторна неистина, попут изјаве амбасадорке Конрад да у Резолуцији 1244 нема опције о слању наших снага на Косово. То црно на бело стоји у поменутом документу, и врло је чудна та њена изјава", каже Божиновић.

"Тај необичан и непримерен груб језик којим они говоре о приликама на Косову и о темама које су у вези са Србијом је још један пример заокрета који се догодио у немачкој спољној политици. Он није другачији по основним спољнополитичким опредељењима, али је нова влада са странком Зелених на челу увела речник политичког насиља који је често увредљив. То је непримерено комуникацији једне државе", закључује Божиновић за "Блиц".

image