Нуклеарна и климатска криза изазивају страх од краја света

Годину за нама обележио је руско-украјински сукоб а с њим у вези и претње коришћења нуклеарног оружја које су стизале и од Вашингтона и од Москве. Уз то амерички обавештајци верују да је Северна Кореја спремна за седму нуклеарну пробу, амерички председник Џозеф Бајден прогласио је мртвим нуклеарни споразум са Ираном, док су актуелне и тензије између две нуклеарне силе Индије и Пакистана.

Шведска Фондација за глобалне изазове упозорила је у годишњем извештају да је опасност од употребе нуклеарног оружја данас највећа од 1945. када су Сједињене Државе бациле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Свакако већа него током кубанске ракетне кризе.

"Сада се ради о сасвим другачијој игри", изјавила је Кенет Бенедикт, виша саветница при чикашком Билтену атомских научника, који ће у јануару објавити нову процену стања на "сату за судњи дан", подешеном 2021. на сто секунди до поноћи.

Бенедиктова за новонасталу кризу криви и администрацију америчког председника која је задржала право САД да користе нуклеарно оружје у "екстремним околностима".

"Мислим да је дошло до ерозије способности управљања нуклеарним оружјем", рекла је она.

На тему све израженијих климатских промена и процене Уједињених нација да ће се планета убрзо загрејати у распону од 2,1 до 2,9 степени Целзијуса, те чињенице да је емисија гасова који стварају ефекат стаклене баште у 2021. поново рекордна упркос свим напорима да се у што већој мери окрене енергији из обновљивих извора, став научника је да би све могло бити и горе.

Стручњак за егзистенцијалне ризике са Универзитета Кембриџ Лук Кемп истакао је да могућност већег загревања не привлачи довољно пажње и додао да су неопходне сложеније процене о томе како ће се ризици увећавати широм света. Пораст температуре од два степена Земљу би довео у ситуацију непознату од леденог доба.

Климатске промене могле би да изазову и прехрамбену кризу пошто су многи житни региони на удару високих температура и поплава. Глад пак може довести до политичких немира.

Имајући у виду средњевисок сценарио о емисији гасова и расту броја становника, откривено је да би две милијарде људи до 2070. године могли да живе у областима са средњом температуром од 29 степени Целзијуса, користећи водне ресурсе између Индије и Пакистана.