Ватиканске игре престола

У десету годишњицу од ступања на трон Светог Петра, поглавар Римокатоличке цркве папа Франциско ушао је са написима у западним медијима да му део кардинала спрема оставку. Наводно им смета папин превише либерални приступ догмама цркве, али и друштвеним питањима.

Занимљиво је да су се за целу тематику заинтересовали и британски медији, па тако "Телеграф" пише да конзервативцима у кардиналским редовима, према незваничним сазнањима, сметају папини ставови о хомосексуалности, абортусу, причешћу разведених па поново венчаних...

Папа који са верницима разговара телефоном, живи у згради намењеној службеницима Ватикана, а не резиденцији намењеној папама, отворено говори о питањима модерног доба, залаже се против клерикализма, један крајње неоубичајени и мање формалан папа, с једне стране наишао је на гласно одобравање дела јавности, и црквене и оне шире, док је с друге стране био на удару оштрих критика, као ретко који папа пре њега.

Крајње је неуобичајено да кардинали тако често и тако оштро јавно критикују главни ауторитет у цркви, папу, па да иду чак толико далеко да његове одлуке сматрају путем ка уништењу Римокатоличке цркве. Не први, већ ко зна који пут, шушка се о папиној оставци. "Телеграф" наводи да ће део кругова Католичке цркве наводно  извршити притисак на папу да се сам повуче са трона Светог Петра.

То је учинио и његов претходник, папа Бенедикт Шеснаести, и то први пут после 600 година. Немачки папа повукао се из здравствених разлога и поживео још безмало десет година као "папа емеритус", а његова смрт последњег дана прошле године као да је отворила Пандорину кутију нагађања о судбини актуелног папе и стању у врху Католичке цркве.

Шири се моћ антихриста

Портал "Америкeн консерватив" објавио је недавно исечак из писма које је папа Бенедикт Шеснаести 2015. године послао словачком политичару и некадашњем министру спољних послова Владимиру Палку, који се описује као тврди католик.

Палко за кратко писмо каже да је за њега било шокантно.

Имао је намеру да га објавио после папине смрти, али за сада се није одлучио да то уради. Уместо тога, у интервјуу за конзервативни "Стандард" после папине сахране он је открио само део писма, који је пренео и амерички портал.

"Док гледамо како се шири моћ антихриста, можемо само да се молимо да ће нам Господ дати јаке пастире да бране његову цркву од снага зла у овом одсудном часу", пише у писму почасни папа Бенедикт.

Време примирја је прошло

Прерано је рећи да ли ће дугогодишња нетрепељивост две струје, оне која је била уз немачког папу и оне која подржава првог папу  језуиту, Франциска, експлодирати у ружан сукоб пред очима свих, пише утицајни католички дневни лист "Ла кроа" у међународном издању на енглеском језику.

Истиче се да је смрт папе Бенедикта Шеснаестог означила крај крхког примирја између две утицајне фракције у Католичкој цркви.

"Они који мисле да ће смрт Бенедикта Шеснаестог дати папи већу слободу у управљању црквом без сенке бившег папе која се надносила над њим, треба да размисле поново. Бенедикт је уствари био неутралишући елемент који је држао радикалне струје оба табора по страни. Тог елемента више нема", констатује се у чланку.

Било је потребно свега неколико сати од објављивања вести да је Бенедикт умро до прве фаме у јавности о односима двојице прелата. Изазвали су је делови књиге секретара бившег папе надбискупа Георга Генсвајна, прослеђени новинарима, у којима се износи да је Бенедикт са неодобравањем гледао на неке кључне одлуке актуелног поглавара Римокатоличке цркве.

Ко сам ја да судим хомосексуалцима

Књига надбискупа Генсвајна, који је 20 година био Бенедиктов лични секретар, "Ништа осим истине" појавила се у италијанском издању 12. јануара.

У њој, како је пренео Ројтерс, између осталог, немачки надбискуп износи да је Бенедикт негодовао због одлуке свог наследника на трону Светог Петра да одбаци традиционалну латинску мису, а имао је замерке и на ставове које је изнео о хомосексуалности и абортусу у интервјуу за италијански језуитски лист шест месеци пошто је постао папа.  

Франциско је тада подсетио на своје речи да "ако је хомосексуалац добронамеран и у потрази за Богом, ко сам ја да судим", као и да "религија има право да изнесе своје мишљење у служби људима, али нас је Бог у свом стварању начинио слободним: немогуће је духовно се мешати у живот неке особе".

Папа је тада истакао и да је учење цркве по питањима хомосексуалности, абортуса, јасно и да је он син цркве, али и да пастирска служба не сме бити опседнута упорним наметањем мноштва доктрина, већ да треба да се усредсреди на оно што је суштинско, као што је благовештење спасења, а да онда из тога извлачи моралне последице и учења.

Франциско је сам затражио коментаре од Бенедикта на овај интервју, а он му је у дугачком писму између осталог одговорио да је неопходно борити се против конкретног и практичног оповргавања Бога живога кроз абортус и еутаназију, као и да се треба пазити родне идеологије као манипулације.

У тадашњим медијским извештајима, реакције католичког свештенства на папин интервју ишле су од одушевљења новим курсом који је наговестио папа Франциско и њеном спремношћу да пригрли све синове и кћери цркве до оштрог противљења с питањем где ће се повући граница и да ли ће и декларисани геј мушкарци моћи да постану свештеници – јер ко сам ја да судим.

Свете тајне за разведене

Бенедикт, према писању његовог секретара, није био задовољан ни тиме што папа није одговорио 2016. на писмо четворице кардинала који су тражили од њега да разјасни нека питања брака.

Кардинали Валтер Брандмилер, Рејмонд Бурке, Карло Кафара и Јоаким Мајснер тражили су од папе Франциска да им растумачи делове своје енциклике "Amoris laetitia" (Радост љубави). Претходно је 45 теолога такође послало папи писмо износећи да недовољно разјашњени делови енциклике, који се тичу примања причешћа за разведене и поново у браку, подривају вековима стара учења цркве.

Католичка црква не познаје развод брака, црквени брак може се прогласити ништавим у врло компликованој процедури и формално чак ни то није развод, па стога не треба да зачуди пажња коју је добио један кратки пасус у "Amoris laetitia".

Кардинали су у веома формалном обраћању питали папу да ли је после енциклике посвећене породици и браку сада постало могуће дати опрост и примити на Свето причешће особу која, док је везана ваљаном брачном везом (јер развода за католике нема), живи са другом особом "на брачни начин" и може ли се израз "у одређеним случајевима" применити на разведене који у новој заједници живе на брачни начин.

Кардиналима није било јасно да ли Црква учи да развод не раскида брачну везу, али да невенчани могу у одређеним случајевима да легално ступе у интимне односе или да развод раскида брачну везу (што би била велика новина) или да развод не раскида брачну везу али да примање на Свето причешће разведених не значи да црква одобрава њихов статус.

Да ли је и даље на снази учење Светог Јована Павла Другог да постојање апсолутног морала забрањује суштинска зла дела и обавезујуће је без изузетака, као и да ли је и даље могуће потврдити да је особа која је прекршила Божје заповести, попут прељубе, починила тежак грех, питали су католички великодостојници.

На кардиналске dubiae, недоумице, папа није ништа одговорио. 

Синод о синодалности

Вероватно најоштрије критике чуле су се на рачун папиних планираних реформи синода.

Папа Франциско и Католичка црква припремају се ове године за значајан догађај за живот цркве: Синод о синодалности, велики радни скуп чији ће први део бити одржан у октобру ове, а други истог месеца следеће године.

Догађај поједини високи црвени великодостојници Католичке цркве називају најважнијим после Другог ватиканског сабора. Ради се о тзв. општем синоду, која окупља све бискупе који под вођством папе расправљају о питањима вере, морала и дисциплине. На овом конкретно разговараће се о синодалности, односно учествовању целе цркве у расправама и одлукама.

Папа већ дуже време жели да у рад синода укључи што више лаика, да женама да већу улогу у цркви, (2021. именовао је прву жену у историји Ватикана за подсекретара Синода бискупа), у расправе и разматрање могућих одлука чује мишљење маргинализованих група, оних ка којима показује посебну наклоност, иначе, у целом свом мандату.

Сиромашни, мигранти, затвореници, бескућници, сви они имају посебно место у папиној мисији и са њима се сусреће и лично, рекло би се, много више него његови претходници. Рекавши да не жели да суди хомосексуалцима, женама које су извршиле абортус, на неки начин заложио се и за њих. Струја коју често називају конзервативном замера му, међутим, што је у племенитој намери да приђе сваком срцу – заборавио на католике, оне који иду редовно у цркву и чине њено језгро.  

Уз то, сада би у расправе о учењима цркве могао да укључи људе сасвим некомпетентне да такве расправе воде, и то са опасношћу да буду и већина, суштина је замерки.

"Католик хералд" писао је да критичари "нове синодалности", која подразумева већу отвореност за све, указују да је у целом процесу мало представљено шта мисли већина католика, док су исувише заступљена гледишта либералних група унутар цркве.

Оштар је био немачки кардинал  Лудвиг Милер који је изјавио да синодски процес представља "непријатељско преузимање" цркве, а у интервјуу за ЕВТН рекао да "сањају о другачијој цркви која нема ништа са католичком вером и желе да злоупотребе процес и усмере католичку цркву не само у другом правцу, већ ка уништењу".

Недавно преминули кардинал Џорџ Пел, врло утицајна личност у Ватикану и некад блиски сарадник папе Франциска, који се нашао под, касније одбаченим, оптужбама за сексуално злостављање, изнео је слично мишљење у постхумно објављеном тексту у "Спектатору". 

Пел пише да је припремни документ за први део синода "један од најнесувислијих докумената икада послатих из Рима", а да се Божји сан о синодалности претвара у токсичну ноћу мору. 

Називајући га "њуејџ добром вољом" Пел пише да то није резиме учења Католичке цркве или Новог завета. "Он је недовршен, непријатељски у значајној мери према апостолској традицији и нигде не препознаје Нови завет као реч Божју, норматив за сва учења о вери и моралу".

Члан Теолошког повереништва Синода и главни секретар Међународне теолошке комисије Пјеро Кода у разговору за "Ватикан њуз" разуверава да се ради о демократизацији и прегласавању.

"Постоји опасност од неспоразума, ризик да се помисли да учинити да синодалност засија у животу цркве значи отворити се демократизацији у којој одлучује игра већине и мањине. Али, није тако. Црква је догађај Светог Духа и прави протагониста синода је Свети Дух који усклађује различитости и претвара их у јединство које је сам Христ", рекао је Кода.

Оставка је већ предата

Неколико папиних изјава наговестило је да би он могао да се сам повуче са трона Светог Петра, попут оне да сматра да Бенедикт Шеснаести не би требало да буде једини "папа емеритус", али су великодостојници Ватикана увек демантовали да папа намерава да се повуче са чела Римокатоличке цркве.

У децембру прошле године, папа Франциско први пут је јавно говорио о томе да је предао своју оставку Државним секретаријату Ватикана и то, по свему судећи, још 2013. године. Ако његово здравље буде толико нарушено да више не буде у стању да управља бродом цркве, повући ће се, рекао је римски понтиф за шпански "Еј-Би-Си".

Неконвеционални приступ и промене у ставу, али и учењу цркве, због којих су га једни хвалили, други би можда назвали и бласфемијом, да није у питању римски папа, толико су њихове замерке биле оштре.

Треба ли у управљању црквом бити либералнији од претходника или подједнако конзервативан, можда и није најважније питање које мучи Католичку цркву. Драматичан пад броја верника, нарочито оних који иду редовно у цркву, пре свега у Европи, али и Северној Америци, много је већи разлог за бригу.

Да ли је за то крив конзервативизам или либерализам Цркве нека остане отворено питање.