Како су "корона технологије" допринеле интензивнијем масовном надзору

Пандемија ковида 19 омогућила је владама и технолошким компанијама широм света да имплементирају додатне надзорне технологије и тиме остваре већу контролу над слободама кретања грађана, пише Рејчел Марсден за РТ Немачка.

Ауторка подсећа на скорашњу серију "Твитер фајлова" која је указала како су администрације председника САД Доналда Трампа и Џозефа Бајдена користиле ту друштвену мрежу како би генерисале консензус око пандемије - чак и када би то значило ућуткивање стручних лица и/или промовисање непроверених података - додавши да се технолошки гиганти такође нису либили да под окриљем "борбе против дезинформација" цензуришу и геополитичке противнике САД, на пример Русију.

"Гурање" појачане цензуре под маском "борбе против дезинформација" није једина сличност пандемије са пређашњим кризама, сматра ауторка, позивакући се на скорашњи извештај "Асошијејтед преса" о томе како полиција у различитим земљама користи технологије за праћење и препознавање појединаца имплементираних зарад наводног сузбијања пандемије "за ограничавање кретања активиста и обичних грађана, узнемиравање маргинализованих заједница и повезивање здравствених информација људи са другим алатима за надзор и спровођење закона."

"У неким случајевима, подаци су дељени са обавештајним агенцијама", додаје се у извештају.

Орвелова "1984" - још "црња" у ковид издању

"Асошијејтед прес" наводи пример Израела, где је на почетку карантина влада најавила да ће користити технологију развијену за праћење милитаната унутар палестинских територија за праћење индивидуа које су биле у контакту са зараженима ковидом 19.

Годину дана касније, израелска безбедносна служба Шин Бет почела је да користи исту технологију за праћење и слање претећих порука арапским грађанима за које је се сумњало да су учествовали у насилним сукобима са полицијом.

Неки од прималаца порука, међутим, једноставно су живели, радили или су се кретали у крају где су се сукоби догодили.

У Кини, грађани морају скенирати кју-ар код на својим телефонима пре укрцавања на авионе и возове како би потврдили да су "зелени", односно негативни на ковид 19.

"Асошијејтед прес" наводи пример Су Џихаа и других људи који су учествовали у протестима у главном граду провинције Хенан, Џенгџоу, након што им је онемогућен приступ онлајн банкарским профилима због текуће истраге деоничара дате банке. Џихау и осталим демонстрантима би се статус напрасно из "зеленог" прешао у "црвен", чак и током истог путовања.

Полиција у индијсткој држави Телангана наводно је користила софтвер за препознавање лица како би казнила грађане који нису носили маске, док су за време мандата бившег премијера Скота Морисона власти у Аустралији увеле апликације које обавештавају људе о томе када су били у близини некога ко је позитивно тестиран на ковид 19.

Међутим, аустралијске информативне агенције су "игром случаја" сакупљале податке из тих апликација и користиле те податке да идентификују 2.439 посетилаца моторциклистичке трке на којој је убијен вођа бајкерске банде "Ребелс" Ник Мартин.

У САД, савезна влада је унајмила компанију за надзорне технологије "Палантир техноложис" да развије системе за надзор и прикупљање података зарад сузбијања пандемије.

Документи које је прикупила група за права имиграната "Џаст фјучерс лоу" у складу са Законом о слободи информација, показали су да су федерални званичници размишљали о томе како да прикупе и деле податке који немају везе са пандемијом ковид 19, и укључују податке о менталном здрављу, употреби наркотика и других супстанци, али и информације о понашању појединаца у групним домовима, склоништима, затворима, установама за одвикавање и школама.

Према неким извештајима из маја претходне године, "Палантиру" су додељени уговори у вредности од 90 милиона долара за "холистички" пројекат прикупљања података у сарадњи са Министарством здравља и социјалних служби САД.

"Сећате се када је глобални рат против тероризма толико уплашио људе да су западне демократије предвођене САД успоставиле – уз мало противљења – глобални надзорни паноптикум под маском безбедности", пита се Рејчел Марсден у тексту за РТ Немачка.

"Па, владе широм света су користиле страх од короне да прошире своје мреже надзора - док уверавају своје грађане да то мора да се уради како би их заштитиле од вируса", сматра ауторка.